Danas igrati samo na zapadnu kartu, to je kao ’45 otići u četnike

Gas kao oružje hibridnog rata korišćen je na ovim prostorima još tokom građanskog rata ’92-’95 u BiH.

Prvih poratnih godina, centrala SDA je na pres konferencije u Sarajevu dovodila opštinska rukovodstva iz unutrašnjosti. Kada se mikrofona dokopao Avdo, negdje iz Podrinja, hvalio se ratnom vezom sa Alijom Izetbegovićem.

„Alija bi mi javio ‘Avdo zavrni gas’, ja zavrnem. Javi `odvrni`, ja odvrnem.“

Operacija Avdo-Alija služila je da Izetbegović pokaže strancima da Sarajlije nemaju na čemu da kuvaju i da se griju zato što ne daju četnici.

Avdi su organizatori odmah oteli mikrofon, a sutradan se samo u jednim sarajevskim novinama (Slobodna Bosna) pojavio naslov „Evo zašto smo se smrzavali u ratnom Sarajevu“.

No, krajem prošlog vijeka, sve je bilo jednostavnije, svijet je bio unipolaran i svi su bili protiv Srba. Sada već multipolarni svijet više nije budućnost koja je počela nego stvarnost koja nije još do kraja oblikovana.

Strategija „i 21. vijek biće američki“ poražena je i ustupila je mjesto prilagođavanju „padu američke moći“. Nakon poraza u Siriji i povlačenja iz Avganistana to više nije ekspanzija, nego markiranje i betoniranje svoga pola unutar globalne multipolarosti.

Napravili su vojni savez sa Australijom, Japanom i Britanijom kao pacifički ostrvski NATO plus. Međutim, u Južnoj Americi im zapinje, arapski svijet se opire.

Tokom nekoliko mjeseci „ruske specijalne vojne operacije“, nisu odbranili Ukrajinu, ali su veliki dio Evrope uzeli pod svoje. Brisel je onomad otvorio prečicu za komad Ukrajine i Moldaviju jer ih vide kao granice gravitacije SAD. Balkanske članice NATO-a opet su ostale daleko od EU.

Sa srpskim zemljama, međutim, imaju problem: ni Srbija ni Srpska neće u NATO, a neće sankcijama Rusiji da skraćuju put u EU. Vučić ne da Kosovo, Dodik ne da Srpsku, a Lavrov godinama ponavlja: „Dejtonski sporazum i Rezolucija 1244“.

Ali, imamo i mi sa njima još veći problem: u Srpskoj je SFOR, a u Srbiji Bondstil, i obje su opkoljene članicama NATO-a. Kada su tri od njih spriječile prelet Lavrova do Beograda, njemačka štampa nam se rugala da smo dobili lekciju iz geografije. Ispada da nam je u novoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope suđeno da ostanemo na jednoj stolici i da ne možemo da biramo na kojoj, a pogotovo ne na obje.

Međutim, Rogozin reče da „sarmatima ne treba dozvola za preletanje“, Kiseljov da „posejdoni mogu cunamijem da potope Britaniju“, a Putin kaže: „Samo izvolite, dobro znate čime raspolažemo“.

Kolektivni Zapad je računao da je Rusija, isuviše zauzeta frontom u Ukrajini i globalnim odmjeravanjem snaga, te nema ni resurse ni vrijeme da brine o Srbima u entitetu. Međutim, Putin je čak i u toku„ruskog Davosa“ u Petrogradu u ponoć, bezmalo čitav sat razgovarao sa Dodikom. Zahvalnost za solidarnost Srpskoj i Dodiku lično.

Sva podrška i novi susret 17. septembra.

Najzad, sva ispitivanja javnog mnjenja u obje srpske zemlje pokazuju da je narod u vrlo visokom procentu, od oko 80 odsto, protiv sankcija Rusiji, a da je podrška evrointegracijama na istorijskom minimumu, od oko 35 odsto.

Nakon sprečavanja Lavrova da dođe u Beograd, nakon Dodikovog boravka u Petrogradu, kao i nakon političkog favorizovanja Ukrajine i Moldavije u Briselu, oba trenda će se nastaviti uvećanom dinamikom. Pri tolikoj rusofiliji i evroskepticizmu u narodu, vlasti u Srpskoj i Srbiji imaće i unutrašnji otpor neutralnosti.

– Na zapadnom meniju instrumenata spoljnog pritiska na dvije srpske zemlje ostaje divide et impera. U konkretnoj situaciji svodi se na bacanje kosti između Srpske i Srbije i na konstruisanje rivaliteta Vučić- Dodik. Na to nasjedaju i najdobronamjerniji na obje strane.

To što ovdje Šmita časte titulom v.p. ima isključivo simbolički karakter. On nije zaposlen u Srbiji i to mu praktično ništa ne znači, a u Srpskoj mu nije promijenilo ulogu njemačkog turiste.

Isto tako, podrška Srbije osudi narušavanja teritorijalnog integriteta Ukrajine u GS UN vezana je za status Kosova i naišla je na razumijevanje Rusije. Uostalom, Moskva je odredila crvenu liniju prijateljstva, a to su – sankcije.

Srbija nije uvela sankcije, ali nije ni BiH jer je Dodik blokira da ih uvede. U inauguralnoj predsjedničkoj besjedi Vučić se zahvalio Miletu i Željki što su istrpili neke njegove poteze i dodao „najvažnije je da imamo isti cilj“.

Ne treba imati iluzije, kako god se Srbi ponašali na dvije obale Drine, ne samo kolektivni zapad, nego i Rusija i Kina, Srpsku i Srbiju tretiraju kao cjelinu.

Da među Srbima nije bilo nacionalnog jedinstva, Srpska ne bi opstala u BiH, niti bi KiM ostao u Srbiji. Uostalom, Milošević je čak bio i zatvorio granice na Drini, ali pošto nije dozvolio međunarodnu kontrolu, nastavio je da pomaže Srpsku kao i prije. Mudrost i odmjerenost dopunjuje se hrabrošću i intuicijom.

– Oduševljenje srpske nacionalne javnosti susretom Dodika sa Putinom obrnuto je proporcionalno raspoloženju u muslimanskom Sarajevu, koje sebe vidi u prvim redovima kampanje protestanstko-katoličkog kolektivnog Zapada protiv pravoslavno-slovenske Rusije.

Uoči sastanka u Briselu naglas su sanjali da bi se, uz Ukrajinu, i BiH mogla dokopati kandidature.

U EU ih neće, u NATO im ne da Srpska, a sa komšijama neće da se dogovaraju.

Međutim, u nemogućoj državi sve je moguće. Narodi u BiH, iako jedan drugom rade uz nos, ponekad sticajem okolnosti ponešto slučajno ispadne na obostranu korist.

Zahvaljujući prijateljskim odnosima Srpske sa Rusijom, BiH je dobila gas po staroj cijeni. Iako su se Džaferović, Komšić, Turković 28 puta izjasnili protiv Rusije, nisu odbili da se zimus griju na sibirski gas. Srpsku, opet, iako „malu Rusiju“, mimoilaze zapadne sankcije, jer ako bi ih kolektivni zapad uveo separatno samo jednom entitetu time bi ga priznao kao državu.

Niko danas ne osporava ni da će Rusija i Kina pobijediti, ni da je američka moć u opadanju, ni da je EU u propadanju, pa u tom kontekstu i mi treba da projektujemo našu politiku neutralnosti. Danas igrati samo na zapadnu kartu, to je „kao ’45 otići u četnike“.

Na kraju da se vratimo na početak izlaganja. Ni Alije ni Avde više nema, ali bi sada neki „mali Rus“ nadohvat ventila kod Zvornika, mogao da telefonira u Sarajevo: „Bakire, zavrnuo sam, javili mi iz Gasproma“.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja

Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune

Nenad Kecmanović (fakti.org)