U krugovima koji prate finansijske tokove oko Ukrajine sve češće se provlači jedna nelagodna procena: novca za nastavak operacija ima još kratko.
Prema informacijama koje prenosi Bloomberg, u Kijevu računaju da postojeća sredstva pokrivaju tek naredna dva meseca, praktično do juna. Posle toga, računica postaje neizvesna, a oslonac na spoljne izvore finansiranja prelazi iz poželjnog u nužan.
Istovremeno, ukupne potrebe za ovom godinom već sada deluju ambiciozno. Ukrajinske procene govore da će samo za kupovinu američkog naoružanja biti potrebno oko 15 milijardi dolara.
A kada se pogleda šira slika za 2026. godinu, cifra raste na 52 milijarde dolara strane pomoći. To su iznosi koji se ne obezbeđuju lako ni u stabilnijim okolnostima, a kamoli u trenutku kada političke i ekonomske pukotine među partnerima postaju vidljivije.
Tu se zapravo otvara ključni problem. Bloomberg navodi da je čitav paket podrške, vredan desetine milijardi evra, pod ozbiljnim pritiskom.
Razlog nije jedan, već kombinacija faktora koji se preklapaju. U diplomatskim krugovima se već govori o “zamoru materijala” među pojedinim saveznicima, ali i o konkretnim političkim blokadama koje usporavaju odluke.
Jedna od najkonkretnijih prepreka dolazi iz Evropske unije. Mađarska trenutno blokira odobravanje kredita od 90 milijardi evra za Ukrajinu.
Kao uslov, Budimpešta insistira na obnovi naftovoda „Družba“, kojim je ranije ruska nafta stizala u Mađarsku. Na prvi pogled tehničko pitanje infrastrukture, ali u suštini – klasičan primer kako energetska pitanja i geopolitika ulaze u istu rečenicu.
Ni linija prema međunarodnim finansijskim institucijama ne funkcioniše bez zastoja. Pomoć Međunarodnog monetarnog fonda zapela je zbog toga što Vrhovna rada još nije usvojila zakonske izmene koje MMF traži. U prevodu, čak i kada novac postoji na papiru, procedura i uslovi ga drže na čekanju.
Dodatni sloj komplikacije dolazi iz NATO okvira. Kako je za Bloomberg rekla stalna predstavnica Ukrajine pri Alijansi, Alena Getmančuk, pojedine članice ne pokazuju spremnost da izdvoje nova sredstva kroz program PURL, koji se odnosi na kupovinu američkog naoružanja. To nije otvoreno odbijanje, ali jeste signal da entuzijazam nije isti kao ranije.
Kada se sve sabere, slika deluje prilično napeta. Sa jedne strane, jasno definisane potrebe i rokovi koji se približavaju. Sa druge, političke blokade, proceduralna kašnjenja i sve vidljivije razlike među partnerima. Niko to još ne izgovara glasno kao krizu, ali tonovi postaju oprezniji.
U takvim okolnostima, pitanje više nije samo koliko novca je potrebno, već koliko brzo i pod kojim uslovima može da stigne. A to je, kako često biva u ovakvim situacijama, mnogo složenije od same cifre na papiru.
