Nemački premijer Olaf Šolc, ostaje jedan od najmanje popularnih aktuelnih svetskih lidera. Njegov rejting stalno opada, a protivnici govore o prevremenoj ostavci. S druge strane, sam kancelar je pun optimizma- govori o efikasnosti antiruskih sankcija, i snazi nemačke privrede.
Rekordan pad rejtinga
Pošto je zamenio popularnu Angelu Merkel, Olaf Šolc se odmah suočio sa problemima sa imidžom. Bio je malo prepoznatljiv, bez velikog ugleda u međunarodnoj areni. Ovome su dodate i poteškoće sa formiranjem vladajuće koalicije.
Prema avgustovskim istraživanjima javnog mnjenja, samo 25 odsto Nemaca odobrava Šolcov rad. U aprilu ih je bilo 39 odsto. Trenutnom politikom Berlina nezadovoljno je 62 odsto glasača, piše RIA.
Da je kancelar sada izabran, Šolc bi bio tek na trećem mestu- podržalo bi ga 18 odsto glasača. Rejting vicekancelara, ministra za ekonomska pitanja i zaštitu klime Roberta Habeka je 25%, predsednika opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridriha Merca 19%.
Narod traži reviziju sankcija i pomoći Ukrajini
Sam Šolc, očigledno, nije mnogo zabrinut zbog takvih rezultata. On je u nedavnom intervjuu za „Magdeburger Volksstimme“ rekao da je nemačka ekonomija dovoljno jaka da prevaziđe poteškoće koje su nastale usled konfrontacije Zapada i Rusije, a sankcije su „efikasne i ispravne“.
Zapadni mediji predviđaju, da će se tarife struje za domaćinstva u Nemačkoj do zime utrostručiti. Nemačka javnost sumnja u upotrebljivost dalje podrške Ukrajini.
Prema sociološkim istraživanjima, za povećanu vojnu podršku je samo 35 odsto građana, a posebna anketa je pokazala, da skoro polovina Nemaca veruje, da sankcije više štete njima samima nego Rusiji. Pre svega, to se tiče energije.
U 2021. šest nuklearnih elektrana u Nemačkoj proizvelo je više od 13 odsto potrošene električne energije. Tri su već zatvorene, ostale bi trebalo to da budu u decembru. Druge evropske države i predstavnici nemačke industrije pozivaju na odlaganje, ali Šolcova vlada za sada ne želi da revidira planove.
Zbog suše rod je ispod proseka, a nema dovoljno ni đubriva, a cene hrane će rasti.
Izgledi za ostavku
Spoljni analitičari čekaju raspravu o njegovoj ostavci.
Kako RIA izveštava, Šolcove kolege su zainteresovane da se održi status kvo. Ni Burbok ni Habek ne žele vanredne izbore, jer tada Šolc više ne bi bio nikakav gromobran, za njih same.
Nemački ustav dozvoljava izglasavanje nepoverenja vladi, ali njegovi ministri ne žele da izgube svoje funkcije.
Postojala su samo dva istorijska presedana. 1972. su pokušali da uklone kancelara Vilija Branta, ali bezuspešno. Deset godina kasnije, Helmut Kol je uspeo da se otarasi svog prethodnika Helmuta Šmita, kog su izneverile nesuglasice u koaliciji koju je vodio. Sada nema takvog problema.
„Kriza vlade je moguća u slučaju raspada vladajuće koalicije“, kaže Aleksandar Kamkin, viši istraživač „IMEMO RAS“. „Međutim, Šolcova dvojna politika je upravo usmerena na njeno očuvanje, a njegova retorika i manevrisanje, balansiraju njihov radikalizam.“
„Relativna i paradoksalna stabilnost Šolca, ne znači da će sve biti mirno. Čak i ako izdrži do kraja mandata, njegova stranka (SPD) će na izbore 2025. godine doći oslabljena“, smatra Kamkin.
„Šolcov rejting pada, upravo zato što on samo priča o uspehu sankcija. Nemačko stanovništvo razume da one ne donose željeni efekat, već nanose kolateralnu štetu Evropi. To podriva kredibilitet SPD-a“, ističe stručnjak.
„Biće nereda. I desni i levi radikali će iskoristiti Šolcove neuspehe. Naravno, ovo nije Francuska, nisu „žuti prsluci“, nisu spaljeni automobili. Ipak, videćemo sukobe sa policijom u različitim gradovima ako bude poteškoća sa gasom, ne samo u svakodnevnom životu, već i u energetski intenzivnim industrijama. Ovo će opet pogoditi Šolca lično. Do novembra , možemo očekivati zaoštravanje situacije i dalje smanjenje rejtinga. Ne vidim, gde bi mogao da stekne popularnost. Pri tome se, ne očekuju suštinske promene u politici Berlina. Nemačka nije nezavisna u donošenju odluka, prinuđena je da koordinira svoje gledište sa evropskim partnerima, od kojih su mnogi, na primer Poljska ili baltičke zemlje, nepopustljivi.“, rezimira Kamkin.
Po mišljenju stručnjaka, ublažavanje pozicije Evropske unije moguće je tek po završetku zime, u zavisnosti od toga kako EU preživi sezonu, u pogledu snabdevanja energentima.
Poštovani čitaoci – Naše autorske tekstove objavljujemo samo na socijalnoj mreži Vkontakte i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
(ria.ru)
Preveo i adaptirao: Webtribune.rs
