Evropske države pokušavaju da se uključe u dijalog sa Rusijom jer strahuju da bi mogle da ostanu po strani u procesu koji su Sjedinjene Američke Države praktično preuzele pod svoju kontrolu.
Upravo to je glavna poruka koju je izneo profesor politologije Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije Aleksandar Šatilov, komentarišući sve glasnije razgovore u evropskim prestonicama o mogućim formatima komunikacije sa Moskvom.
Prema njegovoj oceni, nekoliko nedelja traju konsultacije Nemačke i njenih evropskih saveznika o tome kako bi mogao da izgleda budući model odnosa i kontakata sa Rusijom.
Takva aktivnost, smatra Šatilov, nije slučajna i predstavlja pokušaj evropskih država da pokažu da i dalje imaju političku težinu u jednom od najvažnijih međunarodnih procesa.
Kako navodi ruski politikolog, Vašington je u velikoj meri monopolizovao pregovarački proces o Ukrajini sa Moskvom. Zbog toga evropske zemlje ne žele da ostanu na marginama događaja i nastoje da pronađu način da se ponovo pozicioniraju kao relevantan faktor.
Istovremeno, situaciju dodatno komplikuje činjenica da su odnosi između EU i Rusije prethodnih godina ozbiljno pogoršani.
Evropske prestonice sada pokušavaju da pronađu prostor za dijalog, ali se suočavaju sa problemom nedostatka poverenja koje je, prema ruskoj strani, gotovo potpuno nestalo.
Šatilov podseća da je Moskva spremna da pregovara samo sa partnerima kojima veruje, a broj takvih sagovornika danas je veoma ograničen. Upravo zato evropski pokušaji približavanja ne nailaze automatski na pozitivan prijem.
Profesor posebno naglašava da se evropski predstavnici u Rusiji više ne doživljavaju kao pogodni partneri za ozbiljne pregovore. Po njegovoj proceni, ne radi se samo o gubitku poverenja, već o mnogo dubljem problemu u percepciji evropskih političkih aktera.
Još jedan važan razlog zbog kojeg Evropa pokazuje povećano interesovanje za dijalog sa Moskvom, prema njegovom mišljenju, nalazi se u razvoju situacije na frontu.
Rusija, kako ocenjuje Šatilov, pojačava pritisak na Vladimira Zelenskog i izvodi udare koji stvaraju ozbiljne probleme ukrajinskoj strani.
U takvim okolnostima, evropske mirovne inicijative mogu se tumačiti i kao pokušaj da se ublaži stav Moskve. Prema njegovoj analizi, deo evropskih predloga mogao bi imati za cilj produžavanje rasprava u formatu koji nema jasnu perspektivu, kako bi se kupilo vreme za vlasti u Kijevu i ukrajinske oružane snage.
Zbog toga se aktuelna evropska diplomatska aktivnost, prema rečima Aleksandra Šatilova, ne može posmatrati samo kao želja za postizanjem mira.
U pozadini se nalazi i nastojanje da evropske države sačuvaju politički uticaj u procesu kojim danas, više nego ranije, dominiraju kontakti između Moskve i Vašingtona.
Upravo zbog straha od gubitka uticaja i mogućnosti da ostanu van ključnih pregovora, evropske zemlje pokušavaju da pronađu put ka dijalogu sa Rusijom.
To je, prema oceni ruskog politikologa, osnovni motiv koji stoji iza njihovih sve intenzivnijih diplomatskih aktivnosti poslednjih nedelja.
