Kineski predsednik Si Đinping stigao je u Evropu prvi put posle pet godina. Izbor prestonica za posete je pažljivo razmotren.
Prvo Pariz – Francuski predsednik Emanuel Makron polaže pravo na evropsko političko vođstvo, gde im se pridružuje i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Bila je sa Makronom u Pekingu prošle godine.
Zatim su Budimpešta i Beograd dve evropske zemlje (jedna u Evropskoj uniji, druga ne) koje pokazuju povećanu spremnost da sarađuju sa Kinom.
Odnosi Pekinga i Evrope jedna su od zanimljivih tema savremene svetske politike. Kineski pogled na EU se razlikuje od ruskog. Moskva je odavno došla do zaključka da je Stari svet potpuno napustio svoj nezavisni spoljnopolitički kurs, integrišući se u kanal SAD.
A materijalni gubici koji su neizbežno povezani sa ovim ne zaustavljaju Brisel, Berlin, Pariz, Helsinki i druge. Peking smatra da Evropska unija neće odustati od svojih beneficija, čak i ako raste njena zavisnost od američke strategije.
Drugim rečima, tačna i aktivna politika NR Kine može stvoriti niz podsticaja za Evropljane koji će usporiti njihovo kretanje ka Sjedinjenim Državama. I, shodno tome, ograničiće učešće Evrope u mogućoj vojno-političkoj konfrontaciji između SAD i Kine u budućnosti.
Ako formulišemo, kako pišu u naučnim radovima, istraživačko pitanje, ono zvuči ovako: da li je „kolektivni Zapad“ snažno i stabilno jedinstvo, ili je jedinstvo postignuto do danas više spoljašnje, kamuflirajući rastuće divergencije interesa?
SAD treba Evropu za strategiju obuzdavanja Kine
Sjedinjene Države vide Kinu kao strateškog rivala u narednim decenijama. Evropska unija ne vidi direktnu kinesku pretnju za sebe, iako je oprezna u pogledu rasta sposobnosti Pekinga, uključujući i evropski region.
SAD smatraju Rusiju neposrednom pretnjom stabilnosti Evrope, ali ne vide ozbiljnu opasnost za sebe.
Evropa je veoma uplašena Rusije, a taj strah raste i tera ljude da spekulišu o raznim scenarijima.
Sjedinjenim Državama je potrebna Evropa za svoju strategiju obuzdavanja Kine. Pre svega, u ekonomskom i tehnološkom smislu, EU ne bi trebalo da razvija saradnju sa Kinom u oblastima u kojima SAD žele da ograniče Peking.
Evropi su potrebne SAD da obuzdaju Rusiju u vojnom i vojno-tehničkom smislu. Postoje rasprave o povećanju sopstvenog potencijala EU, ali, prvo, prilično su apstraktne, a drugo, proces će trajati godinama.
Svest o prevelikoj zavisnosti Evropljana od Amerike već se pojavila, ali nema načina da se reši problem, a to gura Stari svet da teži da što bliže veže SAD za sebe.
Kina se vodi logikom ekonomskog pragmatizma – zašto bi EU smanjivala sopstvene sposobnosti? Zaista, u prethodne tri-četiri decenije Evropska unija je dominirala svetom, a Kina je postala njen glavni korisnik, pretvarajući se od siromašne i zaostale zemlje u pretendenta na svetsku dominaciju.
Međutim, sada logika strateške konkurencije dolazi do izražaja, tržišni profiti se žrtvuju – ne nužno, ali sve više.
Ali Kina ima svoje razloge. Sa stanovišta Pekinga, opšti pravac razvoja sveta je ka ekonomskoj povezanosti i potrebi da svi prošire razvojni prostor.
Renesansa bloka, koja podseća na Hladni rat, nije prototip buduće politike, već povratak prošlosti, pozadinska bitka dvadesetog veka. Naime, postoji pokušaj tadašnjih rivala (Vašingtona i Moskve) da završe utakmicu, koja se na prelazu iz osamdesetih u devedesete nije završila formalizovanim rezultatom.
NRK se najviše plaši da bude uvučena u ovaj konačni obračun, ne bezrazložno verujući da će profitirati strana koja izbegne skupe (u bilo kom smislu) sukobe.
Kina se u odnosima sa EU rukovodi logikom ekonomskog pragmatizma
Otuda i uzdržana pozicija NR Kine po ukrajinskom pitanju. Kina čvrsto izbegava kritike Rusije i izražava razumevanje razloga koji su podstakli vojnu operaciju. Ona, međutim, ne izražava direktnu podršku i ponaša se krajnje oprezno kako ne bi dala povod Vašingtonu da uvede sankcije kineskim kompanijama zbog kršenja zapadnog embarga protiv Rusije.
Ne treba očekivati drugačiji stav od Pekinga, čak je moguće intenzivirati retoriku o potrebi mirnog okončanja sukoba. Određeni pokazatelj biće konferencija o Ukrajini koja je sazvana u Švajcarskoj (koja je inicirala Ukrajina).
Prisustvo ili odsustvo tamošnjeg kineskog predstavnika će mu dati drugačiji zvuk. U svakom slučaju, jasno je šta misle organizatori.
Ostaje nejasno da li će Kina uspeti da prebrodi aktuelne oluje kako bi dobila još veću težinu na svetskoj sceni. Iste te SAD su zainteresovane za suprotno, mada će mnogo toga zavisiti od ishoda izbora u novembru.
Putin i Si Đinping će imati o čemu da razgovaraju na razgovorima sredinom maja.
Autor: Fedor Lukjanov (profesor istraživač na Visokoj školi ekonomije Nacionalnog istraživačkog univerziteta)
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
