Krajem februara tenzije na Bliskom istoku naglo su se prelile na energetsko tržište.
Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli su 28. februara napade na Iran, a Teheran je uzvratio udarima, između ostalog i na energetska postrojenja u Persijskom zalivu.
Posledice su se brzo osetile na globalnim rutama: brodovi su počeli da izbegavaju prolaz kroz Ormuski moreuz, što je gotovo zaustavilo izvoz nafte i gasa iz tog regiona.
Cena nafte na svetskom tržištu tada je preskočila granicu od 100 dolara po barelu, dok su Sjedinjene Države istovremeno uvele jednomesečne izuzetke od sankcija za rusku naftu.
U takvom kontekstu, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski otvoreno je izrazio nezadovoljstvo u razgovoru za američku televiziju CNN. Kako je rekao, Moskva je iz ove situacije već izvukla ozbiljnu finansijsku korist.
„Sada vidimo da su zaradili oko 10 milijardi za dve nedelje sukoba na Bliskom istoku“, naveo je Zelenski, praktično sugerišući da svaki novi potres na tržištu energenata automatski puni ruski budžet.
Zelenski pritom tvrdi da novac ne dolazi samo od rasta cena. Prema njegovim rečima, ruskoj ekonomiji dodatno ide naruku i ublažavanje sankcija koje su joj ranije uvedene.
„Ublažavanje sankcija uvedenih protiv Rusije mu takođe pomaže“, rekao je ukrajinski lider, aludirajući na širi međunarodni kontekst u kojem su energetski interesi često ispred političkih poruka.
Brojke sa tržišta zaista su prilično upečatljive. Kako je objavljeno, cena ruske nafte porasla je čak 1,7 puta u periodu od samo dve nedelje. Indijske rafinerije su, prema dostupnim podacima, u martu kupile dodatnih 30 miliona barela ruske nafte.
Zbog krize oko Irana i gotovo potpunog zastoja pomorskog izvoza iz Persijskog zaliva, sirova nafta marke Ural dostigla je nivo referentnih svetskih kvaliteta, što se retko dešava u ovakvom obimu i tako naglo.
Ipak, iz Moskve stiže znatno oprezniji ton. Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da vlasti u Kremlju razumeju kako je ovakva situacija verovatno privremenog karaktera. Drugim rečima, iako trenutni poremećaji na tržištu donose dodatni prihod, u ruskom vrhu očigledno ne računaju da će takav odnos snaga na energetskom tržištu trajati zauvek.
A u energetici, kako često kažu analitičari, svaka kriza kratkoročno menja tok novca, ali dugoročno retko ko može da predvidi gde će se ravnoteža na kraju zaista uspostaviti.
