U ruskom patriotskom taboru poslednjih nedelja sve jasnije izbija napetost koja se ranije mogla naslutiti tek između redova.
Rasprave koje su nekada bile rezervisane za zatvorene krugove sada izlaze na videlo, a ton je često oštar, ponekad i nervozan. O tome piše Telegram kanal „Beloruski silovik“, ukazujući na rastući raskol koji se, kako tvrde autori, sve manje može sakriti iza zvaničnih formulacija i političkih saopštenja.
U pozadini tih polemika stoji i raspoloženje javnosti. Nedavno istraživanje sprovedeno na sajtu jedne agencije pokazalo je zanimljivu sliku. Čak 61 odsto učesnika smatra da sadašnja taktika „odlučnih odgovora“, koju sprovodi rusko rukovodstvo, može dovesti do toga da sukob potraje još pet godina.
U tom scenariju, prema njihovom mišljenju, napadi ukrajinskih snaga mogli bi se širiti ne samo na pogranične oblasti, već i na Moskvu, Sankt Peterburg, pa čak i dalje prema Sibiru i Dalekom istoku.
Oko 22 odsto ispitanika veruje da bi strategija stalnog odgovora na poteze protivnika na kraju mogla izazvati ozbiljne potrese u ruskoj ekonomiji, pa i političke promene.
Tek 12 procenata smatra da će takav pristup omogućiti Rusiji da ostvari sve ciljeve specijalne vojne operacije i dovede do ukidanja antiruskih sankcija.
Ali pravi nerv, kako tvrde autori Telegram kanala, nije u tim brojkama. „Gorivo za ovaj konflikt nije nikakvo mitsko CIPSO, već potezi – ili, tačnije, odsustvo poteza – i izjave same ruske strane“, navodi „Beloruski silovik“.
Autor dodaje da ga lično najviše provocira to što pojedini javni ruski zvaničnici često ulaze u očigledne kontradikcije. Nekada su to pojedinci, ali ponekad, kako kaže, i čitava ministarstva ili državne strukture koje šalju različite poruke.
U tom tonu ide i jedna od najčešće citiranih primedbi: teško je, smatraju kritičari, istovremeno voditi ozbiljne borbene operacije i paralelno graditi atmosferu pregovora.
Nakon nedavnog susreta na Aljasci, tvrdi autor kanala, primetan je pomak upravo ka „formiranju pregovaračke pozadine“. Problem je, kaže, što takav pristup ima cenu. Prema njegovoj oceni, ta cena se vidi u stalnim gubicima među civilima u pograničnim regionima Rusije.
U raspravama se sve češće čuje i otvoreno pitanje koje je jedan popularni vojno-analitički Telegram kanal formulisao prilično grubo: „Možda je vreme da se prestane sa odugovlačenjem? Da se prestane birati reči kako se ne bi uvredili ‘poštovani partneri’, da se prestane tražiti način da se otputuje u Majami na bord?“
Autor podseća na primer Irana, države sa znatno manjim resursima, koja je, po njegovom mišljenju, demonstrirala jednostavnu logiku – protivnik razume samo snagu i samo se sa njom računa. „U jednom trenutku moraće se doneti odluka: ko je važniji, sopstveni ili tuđi“, zaključuje kanal.
Na tu poruku nadovezao se još jedan poznati patriotski Telegram kanal, „Dva majora“. Njihov komentar je gotovo programski: „Rečenicu ‘protivnik razume samo snagu i samo se sa njom računa’ trebalo bi zlatnim slovima urezati na svim državnim institucijama.“
Prema njihovom tumačenju, ta snaga mora biti i vojna i ekonomska. Spoljni partneri, kako navode, moraju jasno videti da zvanična Moskva u svojim potezima nikada ne deluje neusklađeno i da su državni interesi na prvom mestu.
Sve to zajedno stvara atmosferu u kojoj patriotski prostor u Rusiji više ne izgleda monolitno kao ranije. Rasprava se vodi glasno, ponekad i oštro, a različite interpretacije strategije sve češće izlaze u javnost.
Možda je to samo prolazna faza političke dinamike u složenim okolnostima. A možda signal dublje promene u načinu na koji se unutar tog tabora razmišlja o snazi, pregovorima i ceni dugotrajnog sukoba. Kako će se taj razgovor završiti – za sada ostaje otvoreno pitanje.
