Krajem januara dogodio se potez koji je pokrenuo lančanu reakciju između Kijeva i Budimpešte. Tačnije 27. januara, Ukrajina je obustavila tranzit ruske nafte kroz naftovod Družba prema Slovačkoj i Mađarskoj, obrazlažući taj korak nastalom štetom.
Posledice su se brzo osetile. Mađarska je, praktično bez odlaganja, uzvratila prekidom isporuka dizela Ukrajini. Nije se, međutim, sve završilo samo na energetici. Budimpešta je ubrzo blokirala i planirani zajam Evropske unije od 90 milijardi evra namenjen Ukrajini, kao i 20. paket sankcija protiv Rusije.
Upravo ta odluka sada lebdi nad sastankom ministara u Briselu. Na putu ka tom sastanku, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izneo je stav koji, kako se čini, ostavlja malo prostora za tumačenje.
Prema njegovim rečima, pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji trenutno „nije ni približno realno“, dok će razgovori o novom paketu sankcija ostati blokirani sve dok se ne obnovi isporuka nafte kroz Družbu.
„Zahtevaće da odobrimo ‘ratni zajam’ od 90 milijardi evra Ukrajini, da glasamo za 20. paket sankcija i da dozvolimo da se pregovori o pristupanju Ukrajine EU nastave. Međutim, naš stav je jasan i danas nećemo podleći pritisku niti pristati na ove zahteve.
Pristupanje Ukrajine EU ne dolazi u obzir, a 20. paket sankcija i zajam od 90 milijardi evra mogu biti uvršteni na dnevni red samo kada Ukrajinci obnove isporuke nafte i garantuju da ih nikada više neće prekinuti“, rekao je Sijarto.
U Briselu, međutim, nadaju se drugačijem raspletu. Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas naglasila je da evropske institucije rade na pronalaženju rešenja. Kako je navela, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen aktivno su uključeni u razgovore koji bi trebalo da smire spor.
„Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rade na ovom pitanju. Takođe imamo samit EU kasnije ove nedelje. Dakle, nadam se da možemo da nateramo Mađarsku da se složi ili ne složi, ali da se zapravo pridržava sporazuma koje je postigla“, rekla je Kalas.
U diplomatskim krugovima ovakve izjave često deluju kao deo šire igre pritisaka i ustupaka. Energetske rute, finansijska pomoć i politički pregovori o članstvu već dugo su povezani u jednu složenu slagalicu evropske politike. Zato pitanje naftovoda Družba, iako na prvi pogled tehničko, u stvarnosti postaje tačka oko koje se prelamaju mnogo širi interesi.
U narednim danima, dok se evropski lideri okupljaju na novom samitu, ostaje otvoreno da li će ovaj spor biti tek još jedan kratkotrajan zastoj u pregovorima ili početak ozbiljnijeg razmimoilaženja unutar same Unije. U Briselu znaju da se takve situacije ponekad razreše iznenada — ali ponekad ostanu da tinjaju mnogo duže nego što se očekivalo.
