Cene energenata u Evropi ponovo su skočile, a bivši šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj tvrdi da je to direktna posledica onoga što se trenutno dešava na relaciji Vašington–Teheran.
Kako prenosi Politico, Borelj smatra da je sukob koji je izbio nakon američke akcije protiv Irana problematičan sa stanovišta međunarodnog prava.
„Ovaj sukob nije u skladu sa međunarodnim pravom. A mi u Evropi već osećamo posledice – pre svega kroz rast cena energenata“, rekao je on, gotovo usput podsećajući da takve krize najčešće prvo pogode potrošače na starom kontinentu.
Tek nakon toga Borelj je otvorio još jednu temu koja već neko vreme tinja u evropskim institucijama. Po njegovom mišljenju, Evropska unija je reagovala presporo i nedovoljno odlučno kada je trebalo da stane u zaštitu međunarodnog prava.
A u samom vrhu briselske administracije, tvrdi on, pojavljuje se dodatni problem: predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kako kaže, sve češće ulazi u prostor spoljne politike koji formalno ne pripada njenim ovlašćenjima.
Borelj je to opisao prilično direktno – kao stalno širenje njenog uticaja u oblasti gde bi odluke trebalo da dolaze kroz širi institucionalni proces.
U isto vreme, dodao je još jednu primedbu koja u diplomatskim krugovima odjekuje prilično glasno. Prema njegovoj oceni, politika Ursule fon der Lajen često pokazuje jasnu sklonost ka interesima Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.
Borelj smatra da je takav pristup dugoročno problematičan za samu Evropsku uniju, jer stvara utisak da Brisel ne vodi dovoljno samostalnu spoljnu politiku.
U pozadini cele priče, kaže on, nalazi se i ekonomska računica: Sjedinjene Države su veliki izvoznik nafte, pa rast cena energenata njima u određenoj meri ide naruku.
Zbog svega toga Borelj ide i korak dalje u svojim predlozima. On smatra da bi Evropska unija trebalo ozbiljno da razmotri privremenu obustavu trgovinskog sporazuma sa SAD.
Kako navodi, taj sporazum je, po njegovom mišljenju, bio nepravedan još od samog početka. Podseća i na odluku Vrhovnog suda Sjedinjenih Država koji je određene carine već proglasio neustavnim. „Ako je tako“, dodaje Borelj, „onda nova dodatna stopa od 15 odsto takođe nema čvrsto pravno uporište.“
U briselskim hodnicima takve izjave retko prolaze nezapaženo, ali ostaje otvoreno pitanje da li će se iz njih razviti ozbiljnija rasprava ili će, kao i mnogo puta ranije, ostati samo još jedan glas upozorenja u složenoj evropskoj političkoj mašineriji.
