Zašto su sovjetski avioni 1944. godine bombardovali neutralni Stokholm?

avioni

Još uvek se vode rasprave o razlozima za sovjetski vazdušni napad na Stokholm 1944. Zvanična švedska verzija glasi da je došlo do greške u navigaciji, ali pojedinci smatraju da je Sovjetski Savez bombardovanjem švedske prestonice zapravo uputio strogo upozorenje ovoj neutralnoj zemlji.

Šveđani su 22. februara 1944. imali utisak da se nalaze u žarištu rata. Nepoznati avioni su bombardovali Stokholm i gradić Strengnes.

Neutralna Švedska, koja skoro 150 godina nije otvoreno učestvovala ni u jednom oružanom konfliktu, bila je u šoku. Šrapneli su identifikovani i ispostavilo se da su sovjetski. Postavilo se pitanje da li je to bila greška ili je upravo počela invazija Sovjetskog Saveza na Švedsku.

Bombardovanje

Švedska protivazdušna odbrana je bila potpuno bespomoćna kada su se mračne zimske večeri u 20 sati na nebu iznad Stokholma pojavila četiri nepoznata strana bombardera. Avioni su nestali u tami, a Šveđani ih bez noćne radarske opreme nisu mogli pratiti.

Samo jedan protivazdušni položaj u centralnom delu Stokholma je uočio avion na radaru, ali dok je posada pokušavala da shvati o čemu se radi i treba li da otvori vatru, avion je već nestao.

Bombe su počele da padaju na razne delove ovog grada, prvi put u istoriji švedske prestonice. Jedna od njih, teška 100 kilograma, uništila je novo pozorište pod otvorenim nebom i ostavila ogroman krater dubok tri i širok pet metara. Pored Stokholma je napadnut i gradić Strengnes, koji se nalazi nekoliko kilometara zapadno od glavnog grada Švedske.

Poslednje bombe su eksplodirale u jedan sat po ponoći, a onda su tajanstveni bombarderi odleteli u pravcu Baltičkog mora. Srećom, niko nije poginuo. Povređena su samo dva švedska vojnika.

Nepriznata greška

Analiza delova sa ćiriličnim natpisima je pokazala da su Stokholm bombardovali sovjetski avioni. Ubrzo se ispostavilo da nije postojala pretnja od sovjetske invazije, ali se i danas postavlja pitanje s kojim ciljem je izvršen ovaj napad.

Sovjetska avijacija je u februaru 1944. godine masovno bombardovala Finsku. Posebno su intenzivni bili napadi na Helsinki, Turku i Kotku, ali bombarderi su stigli i do Marijehamna na Olandskim ostrvima, što je već vrlo blizu Švedske.

Zbog toga su Šveđani izveli zaključak da je napad na Stokholm bio greška i da su sovjetski bombarderi jednostavno zalutali u toj tamnoj zimskoj noći. Sličnih incidenata je bilo i ranije. Na primer, sovjetski avioni su 1940. godine, za vreme Zimskog rata, slučajno bombardovali Pajalu na severu Švedske. Uostalom, nije samo SSSR pravio takve greške. Britanska avijacija je greškom bombardovala Malme (1940) i Lund (1943).

Šveđani su zatražili objašnjenje, ali su Sovjeti izričito negirali bilo kakav napad na švedsku teritoriju, čak i napad koji bi bio izveden greškom. „Vazdušni napad na Stokholm je po svemu sudeći bila provokacija nemačkog ili finskog ratnog vazduhoplovstva“, dodale su sovjetske diplomate.

Švedska je zvanično objasnila ovaj događaj kao grešku u navigaciji aviona ratnog vazduhoplovstva SSSR-a. Švedsko rukovodstvo je bilo revoltirano time što SSSR nije želeo da prizna svoju krivicu, za razliku od Engleza koji su se izvinili.

Mogući uzroci

Nisu svi poverovali u zvaničnu verziju. Iznesena je pretpostavka da je sovjetski napad bio upozorenje Švedskoj i poruka da ne ukazuje pomoć Finskoj i ne šalje tamo svoje dobrovoljce, kao što je učinila tokom Zimskog rata.

Oficir švedske obaveštajne službe Tore Forsberg bio je uveren da su Sovjeti napali Stokholm kako bi prisilili Šveđane da oslobode sovjetskog špijuna Vasilija Sidorenka. Sidorenko je uhapšen 1942. zbog špijunaže, delimično u vezi s razmeštanjem tenkovske divizije u Strengnesu koji je dve godine kasnije neočekivano postao meta sovjetskog napada (Boris Grigorjev, Tore Forsberg. „Špijun Jemeljan“, Stokholm, 2006.).

Šveđani su osudili Sidorenka na 12 godina zatvora i odbili sve zahteve SSSR-a da ga oslobode. „Vi ste pustili Sidorenka da umre od gladi i maltretiranja. Slobodni Sidorenko je ono što mi zahtevamo na prvom mestu“, izjavio je sovjetski ministar spoljnih poslova Vjačeslav Molotov predstavniku švedske diplomatije Vilhelmu Asarsonu (Vilhelm Asarson,“U Staljinovoj senci“, 1963.).

Šveđani su takođe aludirali na to da je šef sovjetske državne bezbednosti i tajne policije Lavrentij Berija lično bio zainteresovan za Sidorenkov slučaj.

Ako je sovjetski napad imao takve ciljeve, može se reći da ih je postigao. Švedska nije pružila pomoć Finskoj, a Vasilij Sidorenko je pušten četiri dana nakon bombardovanja Stokholma.

(hr.rbth.com)