Naslovnica SPEKTAR Zašto su razgovori Vučića i Kurtija bez budućnosti

Zašto su razgovori Vučića i Kurtija bez budućnosti

Moguće je da dođe do susreta između Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića, kako Kurti najavljuje, u drugoj nedelji ovog meseca, ali to bi bio više susret marketinškog karaktera zarad EU, nego što bi bio suštinski.

Kurti nema nameru da promeni stav i isključivo želi da nastupa sa pozicije državnosti, što je za Srbiju neprihvatljivo.

Ovo je mišljenje diplomate u penziji Zorana Milivojevića na najave koje stižu iz Prištine o potencijalnom sastanku na vrhu u dijalogu Beograda i Prištine.

„Optimizam koji širi Miroslav Lajčak kao posrednik EU u ovom dijalogu, posebno nakon poslednje posete Beogradu i Prištini i njegove najave da bi do kraja ove godine moglo da dođe do susreta na vrhu, nema pokriće, jer se ništa nije promenilo u odnosu na dva prethodna neuspela susreta“, kaže Milivojević.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Optimizam bez pokrića i čist marketing

Dve strane su i dalje suprotstavljene, napominje naš sagovornik, i to je javno konstatovao i sam Žozep Borelj, visoki predstavnik EU.

„To odražava pravu situaciju. Naime, Kurti ne odustaje od svog isključivog pristupa da s Beogradom mogu da razgovaraju kao dva ravnopravna partnera i da se samo može razgovarati o priznanju i sa pozicije Kosova kao priznate države“, kaže Milivojević.

Ta isključivost, napominje naš sagovornik, apsolutno onemogućava nastavak dijaloga, pa i susret na vrhu.

„Kurti je takođe izričit da nema nameru da menja stav, kao i da nema ništa od ispunjenja prethodnih obaveza preuzetih iz Briselskog sporazuma, dakle, od Zajednice srpskih opština. A to je ono što je uslov da se dijalog uopšte nastavi, odnosno da se razgovara o normalizaciji odnosa“, kaže Milivojević.

Lajčak kao Mogerini, vrtimo se u krug

Kurtijeva pozicija je, kako ističe Milivojević, jasna, a ono što dodatno onemogućuje dijalog je to što on za to ima podršku i što nema reakcije ni u EU koja je posrednik, ni u Vašingtonu.

„Prema tome, jasno je da EU niti ima snagu niti mehanizam delovanja, a ni političku volju da utiče na Prištinu. Mi se praktično vrtimo u krug. Miroslav Lajčak na ovoj funkciji troši drugu godinu svog mandata, a nije postigao nikakav rezultat i u tom smislu se priključuje gospođi Federiki Mogerini, bivšoj visokoj predstavnici EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost.

U krugu u kome se vrtimo ponekad ima i doze optimizma, ali uglavnom dominiraju prazne izjave, najave, a pravog dijaloga i pravog napretka nema i krivicu za to isključivo snosi Priština“, napominje Milivojević.
Kurti u utorak boravi u Briselu, a po rečima našeg sagovornika, teško da će Borelj uspeti da ga ubedi da promeni stav.

S druge strane, kako ističe, nema nikakvog uticaja ni pokušaja iz zapadnih centara moći da se na to utiče, što naginje ka jedinom mogućem zaključku da oni indirektno deluju na istim linijama, sinhronizovano i da je ova podrška Kurtiju u suštini potvrda da zapadni centri moći misle isto kao i Kurti.

Pritisak na Srbiju

„Tako vrše pritisak na Srbiju kako bi Srbija promenila stav i to verovatno i jeste politički cilj zapadnih centara moći. To se neće desiti. Mislim da je Srbija došla do linije kada više ne može da čini ustupke. Briselski sporazum i ponuda za kompromis je iskorak Srbije, a ja bih rekao, najveći mogući ustupak Srbije prema normalizaciji odnosa sa Prištinom“, zaključuje Milivojević.

Sastanak koji se planira i najavljuje na vrhu je zato, po oceni našeg sagovornika, nešto što nema pokriće, jer Srbija ostaje čvrsto na svom stavu, a Kurti svoj neće promeniti.

Kurti je rekao da nema informacija „da li Srbija uslovljava nastavak dijaloga“ i da održavanje sastanka zavisi od zvaničnika Evropske unije Žozepa Borelja i njegovog izaslanika Miroslava Lajčaka.

Ujedno je napomenuo i da su „oni (EU) ti koji procenjuju da li će poslati pozive ili ne“ i da na održavanje sastanka ne utiče, kako je istakao, „bilo kakvo uslovljavanje druge strane“.

Brankica Ristić (sputnik)