Zašto je EU sebi stavila još jednu omču oko vrata? Odbila ruski ugalj a drugih dobavljača nema …

Zemlje EU neće moći da kupuju ugalj u Rusiji od 10. avgusta. Ko će više izgubiti od zabrane uvoza energenata – Brisel ili Moskva, pitao je Stanislav Mitrahovič, vodeći stručnjak Fonda za rusku nacionalnu energetsku bezbednost.

Peti paket sankcija EU protiv Rusije usvojen je još u aprilu. Dokument je uključivao potpunu zabranu uvoza svih vrsta uglja iz Ruske Federacije. Evropljanima je odobreno odlaganje do 10. avgusta, ali od ovog dana ograničenje stupa na snagu.

„Zabranjeno je kupovati, uvoziti ili prenositi, direktno ili indirektno, ugalj i druga čvrsta fosilna goriva navedena u Aneksu KSKSII u Uniju ako potiču ili se izvoze iz Rusije. Međutim, ove zabrane „ne primenjuju se na izvršenje ugovora zaključenih pre 9. aprila 2022. godine, ili sporednih ugovora neophodnih za izvršenje takvih ugovora pre 10. avgusta 2022. godine“, navodi se u saopštenju Evropske komisije nakon usvajanja petog paketa sankcija.

Problemi u Briselu

Jedini način na koji će Evropska unija moći da kupi ruski ugalj je preko posrednika, ali takve operacije će se obavljati tajno, rekao je Stanislav Mitrahovič, energetski stručnjak. Odbijanje resursa iz Ruske Federacije pogodiće EU iz dva razloga.

„Prvo, Evropska unija je sebi stvorila dodatni stres u energetskom sektoru. Kupovina uglja iz drugih zemalja biće skuplja. Štaviše, u nekim zemljama, uprkos „zelenom kursu“, povećanje proizvodnje električne energije iz uglja je u suprotnosti sa svim principima ekološke prihvatljivosti“, rekao je Mitrahovič.

Drugi podjednako važan problem je nestašica uglja u svetu. Tokom proteklih nekoliko godina, veštački je napravljena pogrešna „ekološki prihvatljiva vrsta goriva“, a mnoge strukture su potpisale deklaracije da više neće kupovati fosilno gorivo, a takođe će odbiti da ulažu u razvoj ovog područja.

Rudnici i novi ugljokopi nisu razvijeni. Shodno tome, možda u svetu nema dovoljno uglja za snabdevanje cele Evrope“, naglasio je Mitrahovič.

„Mnoge zemlje polažu nade u ugalj iz Afrike. Međutim, drugi dobavljači resursa će svakako preferirati saradnju u ovoj oblasti sa Kinom. Tako će Indonezija i Australija izvoziti energente u Peking. To znači da će biti veća konkurencija za ugalj. Tako da su i Azija i Evropa dovoljne u isto vreme“, primetio je energetski stručnjak.

Rusija će morati da izgradi nekoliko infrastrukturnih objekata za slanje uglja na nova tržišta. Železnica, istočni opseg, luke, osnivaju brodarske kompanije, rekao je Mitrahovič.

Savet Evropske unije saopštio je da EU troši osam milijardi evra godišnje na uvoz ruskog uglja. Moskva je na zapadno tržište isporučivala oko 21,8% proizvedenih energetskih resursa.

Poljska kompanija Polska Grupa Gornicza ranije je najavila aktivnu kupovinu uglja u zemlji. Takva pometnja dogodila se zbog zabrane uvoza ruskih energenata.

Važno. Samo na socijalnoj mreži Vkontakte objavljujemo sve naše najbolje vesti. Na ostalim socijalnim mrežama to nećete naći jer su cenzurisane i mi ne učestvujemo u toj iskrivljenoj i lažiranoj stvarnosti. Takođe nas nađite i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.

Naš VKontakte kanalhttps://vk.com/id718919389

Webtribune.rs