Naslovnica IZA OGLEDALA Teška pometnja u EU: Mračno Gadafijevo proročanstvo počelo da se ostvaruje!

Teška pometnja u EU: Mračno Gadafijevo proročanstvo počelo da se ostvaruje!

Gadafijeva slutnja o mogućem nezadrživom talasu migranata iz pravca Sahela ka Evropi dobila je ove sedmice potvrdu u rečima visoke zvaničnice UNHCR-a koja je upozorila da je gotovo 4,8 miliona ljudi u Sahelu odskora u prinudnom raseljenju, tragajući za bezbednim životom negde drugde.

Evropa će postati „crna“ ukoliko ne pristane da Libiji godišnje plaća pet milijardi evra da zadrži priliv afričkih migranata. Ovako je pre 14 godina libijski lider, sada već odavno pokojni, pukovnik Muamer el Gadafi tokom zvanične posete Rimu upozorio EU na mogući razvoj migrantske krize, piše „Politika“.

Gadafijeva slutnja o mogućem nezadrživom talasu migranata iz pravca Sahela ka Evropi dobila je ove sedmice potvrdu u rečima Ruvenrini Mendikivele, diplomate Šri Lanke, inače visoke zvaničnice agencije UN za izbeglice (UNHCR).

„Gotovo 4,8 miliona ljudi u Sahelu odskora je u prinudnom raseljenju, tragajući za bezbednim životom negde drugde“, istakla je nakon sedmodnevne posete Maliju i Togou Mendikivela.

U centralnom Sahelu (Burkini Faso, Maliju i Nigeru) u januaru je, prema evidenciji UN, bilo gotovo tri miliona ljudi registrovanih kao beskućnici, interno raseljeni, tražioci azila ili izbeglice. Uz to, Sahelom kruže stotine hiljada ljudi u zbegu od rata u Sudanu, nasilja džihadista na severu Nigerije, gladi, siromaštva…

Jezgro ove egzistencijalne drame ipak je u centralnom Sahelu, gde više od 17 miliona ljudi iziskuje humanitarnu pomoć da bi preživelo. Među njima je 1,8 miliona dece beskućnika.

Ovaj košmar ima središnju tačku u Agadezu, siromašnom mestu u centralnom Nigeru, donedavno operativnom sedištu najveće inostrane baze dronova Amerike, kao i ključne kancelarije EU za procesuiranje migranata, još od 2012.

Ne čudi onda što je Niger godinama važio za ključnog vojnobezbednosnog i antimigrantskog partnera Zapada, toliko da je naširoko smatran „nevidljivom južnom granicom Evrope“.

Takav „pakt“ više ne postoji. Naime, nakon vojnog prevrata prošlog jula, hunta u glavnom gradu Nigera, Nijameju, pred Novu godinu je prekinula bezbednosnu saradnju s EU, da bi krajem februara, obustavila i vojnu saradnju sa SAD.

Brisel je sada u pat-poziciji povodom daljeg načina vojne i antimigrantske saradnje sa Nijamejem. Nakon uspostavljanja EU CSDP misije (u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike) za Niger 2012. i proširenje njenog mandata na Sahel 2019, Brisel je 2022. preporučio da se tom programu produži mandat do septembra ove godine s budžetom od dodatnih 72 miliona evra.

Šta Brisel sada da uradi s tim novcem namenjenim misiji EU za Niger, kad režim u Nijameju neće da sarađuje? I šta će biti ako vojna hunta u Nijameju otvori „migrantsku kapiju“ u Agadezu?

Prema proceni agencije UN za migracije (IOM) samo u Nigeru trenutno boravi više od 700.000 raseljenih, što interno, sa strane, zajedno sa tražiocima azila, među kojima je tek oko 5.000 izrazilo spremnost da se vrate u zemlje iz kojih su stigli do Agadeza.

Usredsređena na mogući priliv migranata iz pravca Gaze, EU je ovih dana sklopila podsticajni privredni dogovor s Egiptom, vredan oko 7,4 milijarde evra. Zaustavljanje potencijalnih migracija značajna je pozadina tog dogovora.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni smatra da je saradnja sa „sahelskim huntama“ od životne važnosti za EU. U Rimu možda još odzvanja ona Gadafijeva pretnja.

(Politika)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social