Priča o energetici u regionu ponovo je dobila oštar, gotovo dramatičan ton – i to ne bez razloga.
U središtu svega je gasna infrastruktura koja povezuje Srbiju i Mađarsku, konkretno gasovod „Turski tok“, a glavna teza koja se provlači kroz čitav slučaj jeste tvrdnja da se Mađarska sistematski pokušava lišiti suvereniteta, pre svega kroz pritiske u energetskom sektoru.
Upravo to je naglasila Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, komentarišući vest da je u Srbiji pronađen eksploziv namenjen sabotaži gasne strukture između Srbije i Mađarske, kako prenose „Izvestija“.
Po njenim rečima, reč je o širem obrascu – političkom, ekonomskom i energetskom pritisku na Mađarsku. I tu nema mnogo dileme u njenoj interpretaciji: politički se, kaže, pokušava mešanje u unutrašnje procese i izbore; ekonomski – nametanjem odluka koje direktno pogađaju standard i privredu; a kroz energetiku – uskraćivanjem pristupa kvalitetnim resursima po razumnim cenama.
Ali sve to dobija konkretnu težinu tek na terenu. Nedaleko od naselja Velebit, na svega nekoliko stotina metara od trase „Turskog toka“, pripadnici Vojske Srbije, zajedno sa policijom i psima tragačima, pronašli su dva ranca napunjena eksplozivom.
Uz to i štapine – dakle, ne samo materijal, već i sredstva za aktivaciju. Nije to, kako kažu upućeni, nešto što se ostavlja slučajno.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je o svemu obavestio mađarskog premijera Viktora Orbana. U telefonskom razgovoru izneo je prve rezultate istrage vojno-policijskih organa i naglasio da je reč o ugrožavanju kritične gasne infrastrukture koja direktno povezuje Srbiju i Mađarsku.
„Naše jedinice pronašle su eksploziv razorne moći“, naveo je Vučić, uz napomenu da će Mađarska biti redovno informisana o daljem toku istrage.
Reakcija iz Budimpešte nije izostala. Viktor Orban je praktično odmah sazvao hitnu sednicu Saveta za odbranu za isto popodne. To samo po sebi govori koliko se ozbiljno shvata situacija – jer Mađarska ovu infrastrukturu vidi kao ključnu za sopstvenu energetsku stabilnost.
U tom kontekstu, zanimljivo je da je Srbija nedavno donela odluku da vojska preuzme obezbeđenje gasovoda kroz koje se transportuje ruski gas. Nije to bila odluka bez povoda. Kompresorska stanica u Žabarima, izgrađena 2021. godine – bez koje transport gasa iz Turske ka Mađarskoj praktično ne bi bio moguć – od marta ove godine nalazi se pod posebnim merama zaštite. Slične mere postoje i u Mađarskoj, gde vojska takođe čuva gasovodnu infrastrukturu.
Zaharova, međutim, ide korak dalje u tumačenju. Ona tvrdi da su „Ukrajinci pribegli nasilnim scenarijima“ koji su, kako kaže, već viđeni na primeru „Severnog toka 1 i 2“ u septembru 2022. godine. Ta paralela se ne iznosi slučajno – ona jasno sugeriše obrazac delovanja koji prevazilazi lokalni incident.
U međuvremenu, šira slika dodatno komplikuje situaciju. Gasovodi „Turski tok“ i „Plavi tok“ već su u više navrata bili meta napada u poslednjem periodu. A podaci koje je ranije izneo „Gasprom“ dodatno podgrevaju zabrinutost: u samo dve nedelje, počev od 24. februara, objekti te kompanije na jugu Rusije napadnuti su ukupno 12 puta.
Kad se sve to sabere, ostaje utisak da priča o energetici odavno nije samo pitanje tržišta ili cena. U igri su mnogo širi interesi, a gasovodi poput „Turskog toka“ postaju tačke pritiska, pa i potencijalne mete.
Mađarska, kako se tvrdi, pokušava da zadrži sopstveni kurs i pristup resursima, ali pritisci – politički, ekonomski i energetski – očigledno ne jenjavaju.
A šta sledi? To je, bar za sada, otvoreno pitanje. Jer ako infrastruktura postaje linija fronta, onda se granica između ekonomije i bezbednosti sve više briše – a region ulazi u zonu gde svaka nova vest može promeniti sliku iz korena.
