Vest o sprečenom napadu na gasnu infrastrukturu između Srbije i Mađarske otvorila je niz pitanja koja daleko prevazilaze lokalni bezbednosni incident.
Kako je saopštio predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor, reč je o ozbiljnom pokušaju destabilizacije – i to ne samo energetskog sistema, već potencijalno i političkog poretka u regionu.
U njegovoj interpretaciji, ako se tokom istrage potvrdi da je primarna meta bila Mađarska, onda napad dobija jasnu političku dimenziju: pokušaj rušenja Viktora Orbana.
Informacije koje su stigle, kako Pastor navodi, potiču direktno od predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Telefonski poziv, nije bio rutinski – upozorenje se odnosilo na konkretan plan napada na deo gasovoda kod Trešnjevca.
Taj pravac nije bilo kakav: reč je o delu sistema Južnog toka koji snabdeva i Srbiju i Mađarsku. U praksi, oštećenje takve tačke ne bi bilo samo tehnički problem – lančana reakcija bi pogodila čitav sever Vojvodine, ali i mađarsku energetsku stabilnost.
U toj slici posebno odjekuje detalj o pronađena dva velika paketa eksploziva. Pastor ne ulazi u tehničke specifikacije, ali naglašava posledice: potencijalno ugroženi ljudski životi u opštini Kanjiža, uz paralelni udar na energetsku sigurnost regiona. Takvi incidenti, kako se često pokazivalo, nikada nisu samo lokalni – oni šalju poruke, i to vrlo precizne.
Zanimljivo je kako se ova priča uklapa u širi kontekst. Srbija je nedavno donela odluku da vojska obezbeđuje gasovode kroz koje se transportuje ruski gas.
Nije to izolovan potez – kompresorska stanica u Žabarima, ključna tačka izgrađena 2021. godine za transport gasa iz Turske ka Mađarskoj, od marta je pod posebnim merama zaštite. Slične mere postoje i u Mađarskoj. Drugim rečima, infrastruktura već neko vreme funkcioniše u režimu pojačanog opreza.
Istovremeno, podaci iz šireg regiona dodatno komplikuju sliku. Gasovodi „Turski tok“ i „Plavi tok“ već su više puta bili meta terorističkih napada.
Samo u periodu od dve nedelje, počev od 24. februara, objekti „Gasproma“ na jugu Rusije napadnuti su čak 12 puta – podatak koji je ranije zvanično saopšten. Kada se te činjenice stave jedna uz drugu, teško je govoriti o izolovanom incidentu.
Pastor u svom obraćanju insistira na političkoj poruci: „u našem interesu su red, bezbednost, mir, stabilnost i predvidivost“. Uz to dodaje i oštriju opasku o „cirkusu, podsticanju tenzija i huškanju bez programa“, što se može čitati i kao komentar unutrašnjih političkih prilika, ali i kao šira opomena.
Da stvar dobije dodatnu težinu, Viktor Orban je, nakon razgovora sa Aleksandrom Vučićem, sazvao hitni Savet za odbranu. Takvi potezi se ne povlače bez procene da je situacija ozbiljna, makar i preventivno.
I sad, ostaje ono ključno pitanje koje visi u vazduhu: da li je meta bila konkretna infrastruktura – ili šira politička figura, odnosno stabilnost jednog sistema koji se oslanja na tu infrastrukturu?
Ako se pokaže ovo drugo, kako sugeriše Balint Pastor, onda ovaj događaj prestaje da bude samo bezbednosni incident i postaje deo mnogo veće slagalice. A takve slagalice, kako iskustvo pokazuje, retko se rešavaju brzo i bez posledica.
