Vakcine protiv kovida-19 koje su zasnovane na novim platformama, kao što su mRNK ili adenovirusni vektor majmuna, trebalo bi da budu ispitane na moguće dugoročne posledice čak i ako prođu fazu tri kliničkog testiranja, rekao je Sergej Carenko, zamenik načelnika za anestezilogiju i reanimaciju u Bolnici broj 52 u Moskvi.
Carenko je to kazao pošto je Američka administracija za lekove i hranu (FDA) proširila bezbednosna ispitivanja u vezi sa vakcinom koju pravi „AstraZeneka“.
Profesor Carenko je ukazao na rizik povezan sa načinom na koji se razvija ova vakcina, ukazujući na nedavne incidente.
„Godišnja incidenca transverzalnog mijelitisa je od 1,34 do 4,6 slučajeva na milion. Mogućnost da se dogode dva slučaja te neurološke bolesti kao što se dogodilo prilikom testiranja vakcine „AstraZeneke“ je manja od 1 naprema 22.000, odnosno 0,00495 odsto“, rekao je Carenko i podvukao da je ruska vakcina „Sputnjik V“ zasnovana na isprobanoj i dokazanoj platformi humanog adenovirusa.
Ispitivanja vakcine „AstraZeneke“ nastavljena su posle prekida u Velikoj Britaniji i drugim zemljama, ali SAD do sada nisu davale odobrenje za to.
Ranije je Rojters objavio, pozivajući se na nezvanične izvore, da je FDA proširila svoju istragu o mogućim neželjenim dejstvima te vakcine, pošto su testiranja u Britaniji obustavljena jer su dvoje ispitanika oboleli od neuroloških bolesti.
Vakcina „Sputnjik V“, koju je razvio istraživački centar „Gamalej“, registrovana je 11. avgusta odobrenjem ruskog Ministarstva zdravlja i tako postala prva registrovana vakcina u svetu. Trenutno je ta vakcina u fazi tri kliničkog testiranja.
Vakcina „AstraZeneke“ zasnovana je na adenovirus-vektoru šimpanze i razvija se u saradnji sa Univerzitetom Oksford i trenutno je u trećoj fazi kliničkog testiranja, poslednjoj pre nego što se podaci o bezbednosti i efikasnosti predaju na odobrenje za upotrebu.
