Pojačana aktivnost bespilotnih letelica u blizini Zaporoške nuklearne elektrane ponovo je otvorila pitanje bezbednosti objekata atomske energetike tokom sukoba.
Tema je poslednjih meseci sve prisutnija u javnosti, posebno nakon niza incidenata i upozorenja koja se odnose na infrastrukturu od strateškog značaja.
Govoreći u emisiji „Mi smo u toku“ na kanalu Carigrad, politikolog i vojni ekspert Aleksej Anpilogov ocenio je da napadi na nuklearne objekte izazivaju posebnu zabrinutost. On je podsetio da su se pod rizikom ranije nalazili i drugi energetski objekti, uključujući postrojenja udaljena od zone borbenih dejstava.
Kao jedan od primera naveo je incident sa udarom drona na rashladni toranj Novovoronješke nuklearne elektrane u jesen 2025. godine.
Prema njegovoj proceni, jedan od mogućih ciljeva ukrajinske operacije u Kurskoj oblasti mogao je da bude uspostavljanje kontrole nad Kurskom nuklearnom elektranom. Anpilogov smatra da bi zauzimanje takvog objekta moglo da posluži kao sredstvo političkog i vojnog pritiska.
Ekspert je ukazao i na slučajeve miniranja energetske infrastrukture u zoni sukoba. Kao ilustraciju naveo je termoelektranu u gradu Sčastje u LNR, za koju tvrdi da je uništenje sprečeno zahvaljujući delovanju ruskih pirotehničara. Takođe je pomenuo i dizanje u vazduh elektrane u Kurahovu pre povlačenja ukrajinskih jedinica.
U istom razgovoru Anpilogov je naglasio da Rusija, uprkos mogućnostima koje poseduje, ne izvodi napade na nuklearne objekte protivničke strane. Prema njegovim rečima, razlog za to leži u poštovanju međunarodnih principa ratovanja koji su se oblikovali kroz brojne sukobe i konačno učvrstili tokom 20. veka.
„Tu tanku materiju veoma je lako pokidati. Veoma je lako sada izvesti udar. Mi veoma dobro znamo gde se nalaze, na primer, ukrajinske nuklearne elektrane. Zamislite da se udari na njih. Da li bi bolelo? Veoma bi bolelo. Ali svi razumemo da bi se posle toga svet zauvek promenio. Tada bi jedno veliko tabu pravilo bilo uklonjeno“, rekao je Anpilogov.
On je dodao da se savremeni sukobi, prema njegovom mišljenju, ne smeju voditi ni „u belim rukavicama“, ali ni „krvavim rukama“, ukazujući na potrebu očuvanja određenih granica čak i tokom ratnih dejstava.
Na osnovu toga zaključio je da bi Rusija veoma lako mogla da zada, kako kaže, izuzetno bolan udarac Ukrajini, ali da Moskva svesno ne želi da pređe tu granicu zbog posledica koje bi takav potez imao po čitav međunarodni poredak.
„Mi smo doslovno anđeli čuvari te tanke materije civilizovanosti. Sa druge strane su demoni koji nemaju nikakve granice i već su spremni da urade bilo šta“, poručio je Anpilogov na kraju razgovora.
