U svetu tehnologije povremeno se pojave inovacije koje iz temelja menjaju način na koji države štite svoje interese, vode komunikaciju i razvijaju vojne sposobnosti.
Takvi tehnološki skokovi ne utiču samo na industriju ili nauku, već često redefinišu i čitav koncept nacionalne bezbednosti. Upravo na takvu promenu upozorava magazin Foreign Affairs, ukazujući na oblast koja bi u narednim godinama mogla da postane jedno od ključnih polja globalnog nadmetanja velikih sila.
Prema oceni ovog izdanja, veštačka inteligencija danas već ima značajnu ulogu u razvoju autonomnih sistema i širenju sajber kapaciteta, ali bi kvantne tehnologije uskoro mogle da izazovu mnogo dublje posledice. Kako se navodi, njihov uticaj mogao bi da se proširi na širok spektar oblasti, od zaštite državnih tajni do demonstracije vojne moći.
Foreign Affairs podseća da su četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka atomska i hidrogenska bomba oblikovale koncept nuklearnog odvraćanja. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina mikroelektronika je omogućila razvoj preciznog naoružanja, tehnologije smanjene uočljivosti i prvih digitalnih mreža. Devedesetih godina internet i sistem globalnog pozicioniranja GPS promenili su principe komunikacije širom sveta.
Kvantne tehnologije, kako se ističe u tekstu, zasnovane su na korišćenju neuobičajenog ponašanja izuzetno sitnih čestica. Zahvaljujući tome, one mogu da izvršavaju zadatke koji su van domašaja klasičnih tehnologija.
Među potencijalnim mogućnostima navodi se precizno određivanje položaja bez oslanjanja na spoljne sisteme, kao i sposobnost probijanja šifara koje se danas široko koriste za zaštitu podataka.
Autor članka navodi ilustrativan primer. Klasičnom superkompjuteru bilo bi potrebno približno 300 biliona godina da metodom grube sile razbije uobičajenu RSA šifru sa ključem od 2048 bita. Kvantni računar bi, barem u teoriji, mogao da dešifruje isti ključ za manje od osam sati. Upravo takva zaštita danas čuva medicinske podatke, finansijske transakcije i državne tajne.
Posebna pažnja posvećena je i razvoju kvantnih senzora. Prema procenama iznetim u publikaciji, takvi sistemi bi uskoro mogli da omoguće vojnim snagama da deluju i u situacijama kada su satelitski signali blokirani, ometani ili potpuno nedostupni.
Iako se takav scenario mnogima može učiniti udaljenim, autor upozorava da američke obaveštajne službe smatraju da se pripreme već odvijaju. Prema njihovim procenama, protivnici Vašingtona već sada prikupljaju šifrovane američke podatke, računajući na mogućnost da ih dešifruju kada steknu odgovarajuće kvantne kapacitete.
U tekstu se posebno izdvaja Kina, za koju se navodi da intenzivno ulaže u kvantne komunikacije i sisteme šifrovanja. Zbog toga se Vašingtonu i njegovim saveznicima savetuje da učine sve kako bi ostvarili prednost u takozvanoj kvantnoj trci, ali i da se pripreme za mogućnost da upravo Peking ili Moskva prvi razviju funkcionalan kvantni računar.
Kao jedan od prioriteta navodi se prelazak na naprednije kriptografske metode koje ne bi mogle da budu ugrožene budućim tehnološkim napretkom.
Zaključak autora je da je teško preceniti bezbednosni značaj ove tehnologije. Današnja internet infrastruktura i veliki deo sistema za zaštitu podataka oslanjaju se na kriptografske metode čija bezbednost proizlazi iz činjenice da su određeni matematički problemi izuzetno zahtevni za klasične računare.
Međutim, očekuje se da će kvantni računari pojedine takve proračune obavljati znatno efikasnije. To bi potencijalno omogućilo napadačima da probijaju zaštitne kodove i dobijaju pristup poverljivim informacijama koje se danas smatraju bezbednim.
