U javnosti je objavljen dokument koji je poslednjih dana izazvao veliku pažnju zbog mogućih posledica po političke i bezbednosne odnose na Bliskom istoku.
Reč je o memorandumu između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, čiji sadržaj je postao dostupan nakon što su se pojavile kritike da tekst nije bio javno objavljen.
Politički analitičar Marat Baširov ocenio je da bi sprovođenje odredbi tog dokumenta moglo značajno promeniti raspored uticaja u regionu.
Kako je naveo, ukoliko dogovor bude realizovan, Iran bi mogao da postane ključna država na Bliskom istoku u narednim decenijama. Istovremeno je ukazao da se Izrael protivi takvom razvoju događaja.
Dokument pod nazivom „Memorandum o razumevanju između Sjedinjenih Američkih Država i Islamske Republike Iran, potpisan u Islamabadu“ objavljen je 17. juna.
Prema informacijama, zvanično potpisivanje predviđeno je za petak, 19. jun, nakon čega bi usledio period od 60 dana pregovora o konačnim uslovima sporazuma.
Jedna od centralnih tačaka memoranduma predviđa trenutno i trajno primirje između SAD, Irana i njihovih saveznika na svim frontovima, uključujući i Liban. U tekstu se navodi odricanje obe strane od budućih vojnih akcija, kao i garancija suvereniteta Libana.
Predviđeno je i međusobno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, uz obavezu da se nijedna strana ne meša u unutrašnje poslove druge.
Konačni sporazum trebalo bi da bude postignut u roku od 60 dana, uz mogućnost produženja tog perioda ukoliko se obe strane saglase.
Memorandum predviđa da SAD u roku od 30 dana potpuno ukinu pomorsku blokadu, dok bi Iran postepeno obnavljao plovidbu. Takođe je navedeno da bi američke snage iz neposredne blizine bile povučene u roku od 30 dana nakon zaključenja konačnog sporazuma.
Iran bi, prema dokumentu, u roku od 60 dana trebalo da obezbedi slobodnu i bezbednu komercijalnu plovidbu između Persijskog zaliva i Omanskog mora. Potpuna normalizacija saobraćaja predviđena je 30 dana nakon uklanjanja mina i drugih prepreka.
Posebno poglavlje odnosi se na Ormuski moreuz. Iran i Oman trebalo bi da razgovaraju o budućem upravljanju i pomorskim aranžmanima u tom području, u konsultacijama sa državama regiona i u skladu sa međunarodnim pravom.
Među najznačajnijim ekonomskim odredbama nalazi se plan prema kojem bi SAD i regionalni partneri pripremili program razvoja Irana vredan više od 300 milijardi dolara. Detalji realizacije trebalo bi da budu usaglašeni tokom narednih 60 dana, uz izdavanje svih potrebnih dozvola.
Dokument predviđa i ukidanje svih sankcija protiv Irana prema dogovorenom rasporedu. To uključuje sankcije Ujedinjenih nacija, Međunarodne agencije za atomsku energiju, kao i primarne i sekundarne američke sankcije, pri čemu je pitanje njihovog uklanjanja označeno kao prioritet u pregovorima.
U nuklearnoj oblasti Iran potvrđuje da neće razvijati nuklearno oružje. Pitanje postojećih zaliha obogaćenog uranijuma trebalo bi da bude rešavano kroz zajednički dogovoren mehanizam koji najmanje podrazumeva razblaživanje materijala na licu mesta pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Buduće aktivnosti vezane za obogaćivanje uranijuma i nuklearne potrebe trebalo bi da budu definisane konačnim sporazumom.
Do postizanja završnog dogovora predviđeno je očuvanje postojećeg stanja. Iran bi zamrznuo svoju trenutnu nuklearnu poziciju, dok se SAD obavezuju da neće uvoditi nove sankcije niti raspoređivati dodatne snage u regionu.
Memorandum takođe predviđa trenutno ukidanje američkih ograničenja koja se odnose na iransku naftu, naftne derivate i povezane bankarske, osiguravajuće, pomorske i komercijalne usluge.
Zamrznuta iranska sredstva postala bi dostupna kroz usaglašene procedure, uz puno korišćenje koje bi odobravala Centralna banka Irana i koje bi bilo podržano svim potrebnim američkim dozvolama.
Za praćenje sprovođenja memoranduma i budućeg konačnog sporazuma bio bi formiran zajednički mehanizam za implementaciju i nadzor.
Pregovori o završnom sporazumu počeli bi nakon realizacije ključnih odredbi memoranduma, a konačni dokument trebalo bi da bude potvrđen rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
