Eskalacija sukoba i sve češći napadi na civilnu infrastrukturu ponovo su otvorili pitanje gde se nalaze granice odgovora Moskve i kakve bi posledice mogla da izazove svaka nova odluka doneta na najvišem nivou.
Dok se na frontu vodi iscrpljujuća borba, u pozadini raste rasprava o tome da li dosadašnja strategija odvraćanja ostaje dovoljna u uslovima sve intenzivnijih udara bespilotnim letelicama i raketama.
U takvom kontekstu penzionisani pukovnik i vojni komentator lista Komsomoljska pravda Viktor Baranec izneo je procenu da se Rusija nalazi pred veoma složenim izborom.
Kako navodi Cargrad, on smatra da nije isključeno da bi u određenom trenutku moglo da dođe i do razmatranja upotrebe nuklearnog oružja.
Jedan od ključnih argumenata koje je Baranec izneo odnosi se na proizvodnju dronova za Ukrajinu. Prema njegovim rečima, značajan deo pogona u kojima se proizvode bespilotne letelice nalazi se u evropskim državama, što omogućava kontinuirano povećavanje proizvodnje bez direktne opasnosti od udara ruske vojske, jer se ti objekti nalaze na teritoriji članica NATO-a.
Baranec ističe da Rusija raspolaže dovoljnim brojem projektila i preciznim naoružanjem za gađanje takvih ciljeva. On tvrdi da postoje precizne koordinate i sredstva sposobna da pogode objekte sa tačnošću od jednog metra. Međutim, prema njegovom mišljenju, glavno pitanje nije vojna mogućnost već politička i vojna reakcija koja bi usledila nakon takvog poteza.
Kako objašnjava, napad na fabrike u evropskim državama bio bi predstavljen kao napad Rusije na NATO. U tom slučaju, smatra on, države Alijanse pozvale bi se na član 5 Severnoatlantskog ugovora, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve članice. Posledica bi, prema njegovoj proceni, bila uzvratna dejstva NATO projektilima i dronovima protiv Rusije.
Po njegovom mišljenju, upravo se sada razmatraju različiti scenariji mogućih posledica ukoliko bi došlo do udara na objekte povezane sa ukrajinskim vojnim kapacitetima na teritoriji evropskih država.
Takav razvoj događaja, ocenjuje on, mogao bi da preraste u direktan sukob Evrope i Rusije, koji bi se u jednom trenutku mogao razviti iz konvencionalnog u nuklearni rat.
Baranec pritom upozorava da se ne mogu praviti direktne paralele između postupaka Irana i Rusije. On navodi da je reč o potpuno različitim regionima, političkim okolnostima, strategijama i bezbednosnim uslovima. Kao primer navodi iranske napade na američke baze na Bliskom istoku, za koje tvrdi da su korišćene za dejstva protiv Irana.
Govoreći o incidentima sa bespilotnim letelicama koje su dolazile iz pravca Baltika, Baranec podseća da su oni predstavljeni kao greške u upravljanju ukrajinskim dronovima.
Prema njegovom tumačenju, takva objašnjenja dodatno komplikuju mogućnost direktnog odgovora prema državama regiona, jer one mogu da tvrde da nisu učestvovale u napadima.
I pored toga, Baranec smatra da Rusija mora da bude spremna da pokaže odlučnost i da računa na mogućnost velikog sukoba sa evropskim državama. On naglašava da se već sada mogu čuti stavovi da Evropa posredno učestvuje u sukobu kroz isporuke dronova, raketa i druge vojne opreme Ukrajini.
„Da, treba udariti, ali tada treba prihvatiti da ćemo ući u punopravni rat sa Evropom“, ocenio je Baranec. On dodaje da ne isključuje scenario u kojem bi, u slučaju takve eskalacije, moglo da dođe do posezanja i za nuklearnim oružjem.
Prema njegovoj proceni, upravo bi takav razvoj događaja mogao da dovede do izbijanja Trećeg svetskog rata na evropskom tlu uz upotrebu nuklearnog naoružanja. Zbog toga, iako govori o mogućim opcijama odgovora, istovremeno upozorava na izuzetno ozbiljne posledice koje bi svaka takva odluka mogla da proizvede.
