RUSKI DEPUTAT NAJAVLJUJE: Srbija je ključna karika za Rusiju, dolazi vreme da zajedno odlučimo SUDBINU EVROPE

hgzrdhedsftr

Srbija je ključna karika koju Rusija treba da jača i da sa njom razvija veze na sve moguće načine, jer će se u Srbiji i Crnoj Gori najverovatnije odlučivati sudbina cele Evrope, kao što je to bilo više puta u istoriji Evrope – ocenjuje u razgovoru za Fakti Aleksej Žuravljov, deputat Državne Dume Ruske Federacije i predsednik partije Rodina.

Žuravljov je upravo završio svoju prvu posetu Srbiji, gde je bio deo delegacije čiji je zadatak da se upozna sa mogućnostima za horizontalnu političku, društvenu i kulturnu saradnju srpskog i ruskog naroda. Posle uviđanja problema „na terenu“, otvorena pitanja – prema rečima našeg sagovornika – treba da budu podignuta na državni nivo – stavljanjem na dnevni red u Državnoj Dumi Rusije.

– Svi deputati Dume znaju da Balkan trpi veliki pritisak jer je centar slovenskog sveta. Već sam bio na drugim tačkama gde je slovenski narod bio ugrožen: Donbas, Pridnjestrovlje, Krim, a sada sam prvi put u Srbiji. Zapad želi da Srbiju odvoji od Rusije. Osnivač naše Rodine, Dmitrij Rogozin, vašoj zemlji je uvek poklanjao naročitu pažnju i pomagao srpskom narodu da očuva jedinstveni prostor. Mi nastavljamo tu liniju i uspostavljamo veze koje će omogućiti konstruktivnu saradnju. Međuvladini odnosi se uzlazno razvijaju, ali je veoma važna i horizontalna saradnja u svim oblastima. Ne samo kulturnim, mada smo upravo učestvovali u manifestaciji „Besmrtni puk“, i nadam se da će vlasti Srbije još intenzivnije pomagati ovu i slične manifestacije. Želim da pozovem javne delatnike u Dumu kako bismo razmotrili pitanja koja su aktuelna za srpski narod, i da onda možemo da ih u Dumi stavimo na dnevni red!

Kakav odjek ili domet može da ima vaše postavljanje pitanja u Dumi?

Stavljanje takvih pitanja na naš dnevni red, primorava i vlasti Srbije i Crne Gore – mi to ne posmatramo tako odvojeno – a u određenoj meri i Rusije, da aktivno utiču na stav koji se danas formira u Srbiji i Crnoj Gori. U Srbiji sam se sreo i sa predstavnicima Demokratskog fonta, iz Crne Gore, sa kojim naša partija ima sporazum o saradnji. I oni su pod pritiskom, a jedan od lidera je u zatvoru. Znamo da je narod protiv ulaska u NATO, a ako govorite o tome – idete iza rešetaka. Mi ćemo se protiv toga boriti svim raspoloživim diplomatskim sredstvima, a spremam se da tu temu stavim na dnevni red u Dumi.

Veće interesovanje Rusije i veći angažman znači udaljavanje od zapadnog sveta, a on to neće gledati skrštenih ruku…

Anglosaksonci će svim metodama i sredstvima pokušavati da pokidaju zajedništvo slovenskog sveta. Mi želimo da se protiv toga borimo diplomatskim, društvenim i političkim metodama – jer nam je dosadilo da osvajamo Berlin. Ruska Federacija je kost u grlu Amerikancima za vladavinu svetom, ali nismo mi ti koji prilaze njihovim bazama njihovim granicama, nego obratno. Mi smo samim svojim postojanjem opasnost za njih, isto kao i srpski narod. Jasno je da je Srbima i Rusima suđeno da budu zajedno.

Pri tome ne mislite samo na Srbe u Srbiji, već na sudbinu srpskog narod koji živi i u Crnoj Gori?

Da. Želimo da više pažnje poklanjamo horizontalnim političkim, društvenim i kulturnim vezama i da ih razvijamo, ali tu nastaje problem. Pri čemu je srpska i crnogorska problematika veštački podeljena. Srbi i Crnogorci su isti narod, a govoriti da su to dve različite zemlje je – smešno. Ipak, primorani smo da te probleme rešavamo odvojeno. Ako nam sa Srbijom to i polazi za rukom, jer naše inicijative ovde imaju odjeka – sa Crnom Gorom je suprotno. Našim saradnicima je tamo čak zabranjen ulazak. To pitanje mora da se aktuelizuje. Interes ruske elite i biznis-oligarha moraju da budu u drugom planu, a da se u prvi stavi društveni i politički interes. Ako treba, treba da vršimo i određeni pritisak na crnogorske vlasti da poštuju interese pre svega svog naroda. Narod je tamo talac politike. Nikada neću poverovati da je narod zavoleo one koji su mu pre dvadeset godina ubijali rođake i prijatelje.

Znajući sve to, kakav dalji tok pomoći i saradnje možete da predložite?

Ja sam došao u misiju upoznavanja. Kad bih rekao da ćemo rešiti sve ove probleme, bilo bi – naivno. Posao deputata je da probleme podigne na državni nivo i da preko parlamenta pritiska Vladu da te probleme rešava brže nego što je to radila do sada. Nikoga nećemo terati da nešto radi već ćemo podržati narod u njegovoj težnji da bude uz Rusiju, da bude saveznik i da ne podlegne pritisku Zapada. To je ono što ja treba da uradim.

Kako se to radi?

U delegaciji koja je ovaj put došla iz Rusije u Srbiju je i predstavnik Severne Osetije, odnosno Alanije, koji se u Ruskom domu sreo s gradonačelnicima manjih srpskih gradova i razmatrao mogućnosti bratimljenja naših gradova. Što budemo imali više pobratimljenih gradov, više ćemo komunicirati i integrisati naše kulture. Tako će uticaj zapadnog sveta biti nedovoljan da bi sprovodio svoju politiku na teritoriji Srbije i Crne Gore. Zapad radi prosto: kupuje rukovodstvo i elitu. Crna Gora je direktan dokaz. Narod je pitanje na mestu broj dva. Njime se upravlja preko medija i zato oni ne pišu da Rusija za Srbiju radi više nego Zapad. Ali, narod to oseća. Ljubav za pare je kratkog daha, ali Zapad to ne shvata, isto kao što ne shvata kad je neko spreman da da život za svoju zemlju, ili da da život za bratski narod – tek to je za njih neprihvatljivo! Rusija je to učinila za Srbiju – ne jednom. I to se ne meri novcem. Zato znamo da će bratimljenje biti projekat koji je seme na plodnom tlu.

Optimizam, međutim, ne zasnivate samo na emocijama dva naroda, već na konkretnim mogućnostima koje već postoje. Gde su najbolje razvojne šanse za Srbiju, i obratno?

Proces smo upravo tek počeli. Ali, uzmimo za primer „obične stvari“. Zbog evropskih sankcija i kontrasankcija, Zapad ima desetine milijardi evra gubitaka. Za srpski biznis u Rusiji se otvaraju široke mogućnosti, isto kao i za naš ovde. Veze koje sad uspostavljamo zato imaju tu snažnu perspektivu. To sve, naravno, podrazumeva otvaranje radnih mesta. Posebno u poljoprivredi, koja se aktivno razvija.

Uzmimo kao primer tržište vina: srpska vina, sa kojim se tek sad upoznajemo, nisu ništa lošija od francuskih! Potisnuti zapadnu robu – kao vino i sir, to je veoma perspektivno. Rusija treba da prekine uvoz takve robe iz Francuske i Italije i da je kupuje od Srbije.

Koje su prepreke koje mogu zaustaviti srpsko preuzimanje dela tržišta koje je pripadalo proizvođačima iz EU?

To je samo pitanje konkurentnosti, a i ono je relativno.

I ne treba se ograničiti samo na povezivanje kroz saradnju u poljoprivredi, već državna regulativa saradnje treba da bude uspostavljena i u područjima energetike, industrije i turizma.

Kada je EU uvela Rusiji sankcije, Brisel je od Srbije otvoreno tražio da ne zauzima mesto proizvođača koji su napustili rusko tržište. Koliko je verovatno da se opet pojavi isti zahtev i da Srbija udovolji Briselu?

Odnos Rusije i Zapada, naročito odnos sa Anglosaksoncima neće se rešiti sutra, ni za godinu ni za deset. Zato Srbija ima sve mogućnosti da zamenjuje mnogo šta od onoga što smo ranije uvozili sa Zapada, ma koliko Zapad želeo da ne bude tako. To je objektivna realnost.

Diana Milošević (Fakti)