Ako ruske snage izvrše napade na konvoje Zapada sa oružjem Ukrajini, NATO će to smatrati razlogom da se pozove na član 5. sporazuma o vojnom bloku, koji članicama osigurava kolektivnu samoodbranu, rekao je Aleksej Danilov, sekretar Saveta za odbranu i bezbednost Ukrsjine, pozivajući se na generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga.
„Danas je šef NATO-a… gospodin Stoltenberg dao izjavu: `Ako ijedan projektil, jedan metak pogodi konvoj koji … isporučuje oružje Ukrajini, NATO će to smatrati okidačem za član 5. Severnoatlantskog ugovora“, rekao je Danilov tokom obraćanja u ukrajinskom parlamentu.
Ni NATO ni Stoltenberg nisu dali nikakva javna saopštenja kojima bi potvrdili ili demantovali Danilovljevu tvrdnju. Saopštenje ukrajinskog zvaničnika dolazi dan nakon što je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov upozorio da će Rusija smatrati da su konvoji oružja koji idu ka Ukrajini „legitimne mete“ ruskih snaga. Rjabkov nije precizirao da li bi konvoji mogli da budu mete na teritoriji Ukrajine ili negde drugde.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Član 5. Severnoatlantskog ugovora kaže da će se „oružani napad na jednu ili više“ članica NATO-a „u Evropi ili Severnoj Americi“ smatrati napadom na NATO u celini i da će zahtevati odgovor svake od članica bloka, „ uključujući upotrebu oružane sile“.
Ranije je Stoltenberg potvrdio da će „svaki napad na bilo koju zemlju NATO-a, teritoriju NATO-a… pokrenuti Član 5” nakon posete letonskoj vojnoj bazi zajedno sa kanadskim premijerom DŽastinom Trudoom i liderima Španije i Letonije 8. marta.
On je 9. marta takođe rekao da je vojni blok „odlučio da jasno stavi do znanja da sajber napad može da izazove član 5”. Stoltenberg je, međutim, dodao da NATO „nikada neće dati privilegiju potencijalnom protivniku da tačno zna gde je taj prag“.
Ranije je, uprkos insistiranju Kijeva, NATO odbacio ideju o uvođenju zone zabrane letova iznad Ukrajine, ukazujući na činjenicu da bi to dovelo do direktne vojne konfrontacije između NATO-a i Rusije.
uski predsednik Vladimir Putin je 24. februara upozorio sve spoljne sile koje bi mogle biti „u iskušenju da se mešaju“ u ono što Moskva naziva operacijom u Ukrajini da će odgovor Rusije na takve akcije biti „trenutni“ i da će imati posledice „neviđene u istoriji“. Četiri dana kasnije, Rusija je stavila svoje nuklearne snage u visoku borbenu pripravnost.
Moskva je pokrenula vojnu operaciju velikih razmera sa argumentom da je usmerena na demilitarizaciju Ukrajine u ime zaštite naroda dve republike Donbasa koje je Rusija ranije priznala. Kijev je taj potez ocenio kao potpuno „neisprovociran čin agresije“ i da nikada nije planirao da napadne dve republike.
(rt,vostok)
