Britanija je odlučna da ubrza pripreme za veliki sukob, ali problem je što još nema konačan plan kako da to uradi. Upravo to upozoravaju vojni stručnjaci, predstavnici odbrambene industrije i dobro obavešteni izvori koji smatraju da se dragoceno vreme gubi dok se u vrhu vlasti vode rasprave o prioritetima i finansiranju.
Kako navodi Džejn Merik za The i Paper, u Londonu se još pre godinu dana pojavila ideja o značajnom jačanju odbrambenih kapaciteta. Međutim, od tada se vode rasprave o tome gde bi novac trebalo prvo usmeriti i koje projekte treba finansirati kao prioritet.
U središtu cele priče nalazi se Plan odbrambenih investicija, dokument koji treba da definiše na koji način će država ulagati sredstva u novu vojnu tehniku, naoružanje i logistiku.
Vojni izvori upozoravaju da bez tog plana Britanija ulazi u period ozbiljne neizvesnosti i da se pripreme za eventualni veliki sukob odvijaju sporije nego što bi trebalo.
Dodatni pritisak stvara činjenica da je prošla godina dana od objavljivanja Strateškog pregleda odbrane, dokumenta koji je detaljno opisao kako bi zemlja trebalo da se priprema za buduće izazove.
Ministar odbrane Džon Hili izjavio je da će Plan odbrambenih investicija biti objavljen pre samita NATO-a zakazanog za 7. jul u Ankari.
Prema očekivanjima, dokument bi trebalo da definiše kako će biti raspoređeno 18 milijardi funti državnog novca namenjenog vojnoj tehnici. Ipak, pojavile su se informacije da još postoje nesuglasice sa Ministarstvom finansija oko konačnog iznosa.
Predstavnici vojne industrije upozoravaju da bez jasnog plana trošenja novca proizvođači ostaju u neizvesnosti. To otežava ulaganja, zapošljavanje novih radnika i širenje proizvodnih kapaciteta. Umesto koordinisanog razvoja, proizvodnja tehnike i opreme odvija se parcijalno i bez dugoročne strategije.
Posebnu pažnju privukla su NATO vežbe Hedgehog 2025 održana prošle godine u Estoniji. Prema navodima stručnjaka, britanske snage tokom simulacija nisu ostvarile očekivane rezultate jer nisu bile dovoljno spremne za savremene uslove ratovanja u kojima dronovi imaju ključnu ulogu, kao što se vidi na ukrajinskom ratištu.
Bivši ministar odbrane i vojni stručnjak Tobijas Elvud smatra da se EU nalazi na pragu velikog sukoba i da Britanija zajedno sa drugim članicama NATO-a kasno reaguje na promene bezbednosnog okruženja.
Prema njegovim rečima, saveznici govore o pripremama, ali iza tih izjava često ne stoje konkretni budžeti, ugovori o nabavci i proizvodni planovi.
Kao primer navodi reakciju NATO-a na incident u rumunskom vazdušnom prostoru, kada je zbog prijavljenog drona podignuta borbena avijacija. Elvud smatra da su tradicionalni vojni odgovori prespori za savremene izazove i da se današnji sukobi odvijaju brzinom tehnologije.
On upozorava da kašnjenja u potpisivanju ugovora direktno usporavaju proizvodne linije i odlažu isporuku opreme koja je vojsci potrebna. Odbrambene kompanije, kako ističe, ne mogu da ulažu i šire kapacitete samo na osnovu političkih govora. Industriji je potrebna izvesnost, vojsci oprema, a svima zajedno stabilno finansiranje.
Slične ocene dolaze i od investitora iz sektora odbrane. Jedan od njih tvrdi da se finansiranje trenutno odvija od slučaja do slučaja, bez jasnog strateškog plana i dugoročnih prioriteta. Prema njegovim rečima, iskustva iz ukrajinskog sukoba još nisu dovoljno ugrađena u britanske planove, posebno kada je reč o razvoju jedinica za bespilotne sisteme, brzini nabavki i obuci ljudstva.
Taj investitor ocenjuje da Britanija trenutno ne bi mogla da ostvari uspeh u savremenim borbenim uslovima, a kao dokaz navodi rezultate vežbe Hedgehog 2025.
Još oštriji bio je jedan izvor iz odbrambene industrije koji smatra da zemlji nedostaje politička odlučnost za rešavanje problema. Prema njegovoj oceni, Britanija se suočava sa dugotrajnim posledicama finansijskih ograničenja i teško bi mogla da obezbedi sopstvenu zaštitu čak i kada bi pokušala da ubrza pripreme.
Premijer Kir Starmer izjavio je da vlada privodi kraju izradu Plana odbrambenih investicija i da se bezbednosni izazovi menjaju brže nego ikada ranije. On je članovima kabineta poručio da sukob u Ukrajini traje već petu godinu, dok političko rešenje još nije na vidiku.
Starmer je takođe naveo da se Britanija i EU suočavaju sa pretnjama koje sve više dobijaju hibridni karakter, uključujući sajber napade, incidente povezane sa podvodnim kablovima i razvoj raketnih sistema većeg dometa.
U Dauning stritu poručuju da je obaveza vlade da obezbedi zemlji potrebne odbrambene sposobnosti.
Predstavnik vlade naglasio je da će Plan odbrambenih investicija omogućiti bržu isporuku savremene opreme vojsci, dok će istovremeno podstaći ekonomski rast kroz nova ulaganja. Prema njegovim rečima, od jula 2024. godine zaključeno je 1.400 velikih ugovora, a devet od deset poslova dobile su britanske kompanije.
Ipak, uprkos tim podacima, glavna poruka koja dolazi iz vojnih i industrijskih krugova ostaje ista: Britanija govori o pripremama za buduće izazove, ali ključni plan koji treba da usmeri milijarde funti ulaganja još nije objavljen, a vreme za donošenje odluka ubrzano ističe.
