Pogrešno je misliti, da bi poraz predsednika Zelenskog u Donjecku i Lugansku, u Hersonu i Zaporožju, mogao da označi kraj borbi.
Suočen sa otporom, na koji je Moskva naišla u sprovođenju Rezolucije Saveta bezbednosti 2202, predsednik Putin je izjavio, da još uvek mora da oslobodi Odesu, i pridruži se Pridnjestrovlju.
Upravo to Pentagon traži od 2019-te. On već priprema drugi krug u Moldaviji. Ne zato što želi da brani Ukrajince, pa Moldavce, već zato što namerava da ogoli sopstvene saveznike.
Brojke Atlantske alijanse, koje su prenele zapadne novinske agencije, daju mogućnost da se pomisli, da je ukrajinski narod ujedinjen, i da pruža otpor zahvaljujući zapadnom oružju. Međutim, podaci „Mosada“, koje je objavio turski sajt „Hurseda Haber“, pokazuju da brojke Alijanse nemaju veze sa stvarnošću.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Ovaj fenomen nije nov. Pošto sam uređivao dnevni bilten tokom rata na Kosovu, prenoseći izveštaje zapadnih novinskih agencija ukrštene sa onima sa Balkana, nisam iznenađen.
Tokom rata, svakako nije moguće tačno znati stvari na bojnom polju. Vojske same broje svoje gubitke, ali ne znaju da li su nestali mrtvi ili ranjeni, zarobljenici ili begunci. Oficiri uvek moraju da odlučuju u ratnoj magli, a da nikada nemaju tačne statistike kakve postoje u mirnodopskim vremenima.
U svakom slučaju, dok sve vlade znaju da je Rusija pobedila i da će nastaviti da oslobađa Novorosiju do Pridnjestrovlja, neki se pretvaraju da veruju da će ona napasti Moldaviju kao, što je to uradila u Ukrajini.
Nije bitno što se posle raspada SSSR-a, Pridnjestrovlje proglasilo nezavisnim poput Krima. Glavno je da nastavimo da predstavljamo Rusiju kao osvajačku tiraniju koja pustoši sve na svom putu.
Treba zapamtiti da je Moldavija, kada je postala nezavisna, priznala posledice nemačko-sovjetskog pakta iz 1939. godine kao ništavne, uključujući pripajanje Pridnjestrovlja svom političkom entitetu. Međutim, ubrzo nakon toga, ona ga je proglasila svojom teritorijom.
U junu 1992. godine, pukovnik Hauard JT Steers, američki vojni obaveštajac i savetnik Atlantske alijanse, koordinirao je vojnu operaciju za osvajanje Pridnjestrovlja. Zbog toga se nije zadovoljio malom moldavskom vojskom, već je mobilisao rumunsku vojsku.
Pridnjestrovlje je bilo mala dolina sa mikroklimom, koja ga je učinila tajnom bazom sovjetskog vojno-industrijskog kompleksa. Stoga su ga naseljavali i njegovi prvobitni stanovnici, ali i mnoge porodice sovjetskih naučnika. Štitila ga je mala baza, 14. sovjetske armije. Ruski predsednik Boris Jeljcin, odbio je da brani Pridnjestrovlje, kao što je odbio da dozvoli, da se Krim pridruži Ruskoj Federaciji.
[adsenseyu1]
14. armija, sada ruska, više od 1.000 ljudi, dobila je naređenje da ne interveniše, a hiljade pridnjestrovskih žena opkolile su vojnu bazu. Ruski vojnici nisu pucali na njih, već su se oglušili na naređenja predsednika Jeljcina i pustili ih unutra. Uzeli su 1.000 kalašnjikova, 1,5 miliona komada municije i 1.300 granata. Upravo je ovaj naoružani narod potisnuo rumunsku vojsku, koju je predvodio pukovnik Steers.
Ovaj poraz Atlantskog saveza nikada nije ispričan u Evropi. To je toliko pogodilo one koji su to doživeli, da su neki promenili stranu. Ovo je posebno bio slučaj sa šefom stanice CIA, Haroldom Džejmsom Nikolsonom, koji se u narednim mesecima stavio u službu ruskog KGB-a, čiji je postao jedan od najvažnijih doušnika.
Danas, Pridnjestrovlje tvrdi da je jedini naslednik Sovjetskog Saveza, zadržavajući svoje najbolje prakse bez autoritarnih i birokratskih aspekata.
Kada je „Rand Corporation“ planirala trenutni rat u Ukrajini, obavestila je predstavnike u Kongresu. To je bilo 5. septembra 2019-te, gde se oslanjalo na dva izveštaja.
U njima su objasnili, da bi cilj operacije trebalo da bude da se Rusija isprovocira, i da se rasporedi van svojih granica. Zato je bilo potrebno naterati je da uđe u Ukrajinu, pa u Pridnjestrovlje.
Moramo razumeti šta Pentagon radi, ne u vezi sa situacijom koju zamišljaju zapadne novinske agencije, već u pogledu planova korporacije „Rand“, u ovom slučaju dodatni krug, ne oko Novorosije, već Pridnjestrovlja.
Američki ministar odbrane, general Lojd Ostin, nastavlja da vrši pritisak na svoje saveznike da predaju svoje oružje i municiju, dok se ne iscrpe (i stoga im je još više potrebna njegova zaštita).
Istovremeno ih je naterao, da prihvate promene u načinu delovanja NATO-a. NATO sada može da se transformiše u „koaliciju voljnih“ za operacije van člana 5 (tj. ne odgovara na agresiju na jednu od svojih članica). Ovo nije ništa novo. To je već bio slučaj sa operacijom protiv Libije.
U to vreme, članovi Alijanse koji su se protivili ratu držani su po strani, dok su drugi, poput Katara, bili povezani sa njim. Ovog puta, NATO će delovati bez kršenja sopstvenih statuta. U praksi, to znači da je Atlantski savet izgubio svu moć. Saveznik više ne može da se protivi ulasku NATO-a u rat,
Poraz Ukrajine, koja je već izgubila Donbas i četiri oblasti, ne znači kraj rata. Dok je Kremlj već objasnio, da tek treba da oslobodi Odesu, i tako uspostavi vezu sa Pridnjestrovljem, NATO „oplemenjuje“ svoj diskurs.
Cilj je, da se stvori zabuna između Pridnjestrovlja (poznatog kao „Dnjestarska Moldavska Republika“) i Moldavije. Zatim da se poveruje, da je ruski medved napao ove poslednje.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(Thierry Meyssan, Voltaire.net)
Preveo i adaptirao: Webtribune.rs
