Rusija je 2015. godine odlučno intervenisala u Siriji, izvukavši ovu zemlju iz stanja potpune anarhije.
Upad ruskih trupa označio je prekretnicu u sirijskom građanskom ratu, čime je sprečen potpuni kolaps sirijske države i ojačana vlast predsednika Bašara el-Asada.
Analitičari su tada isticali da su ruski potezi imali strateški cilj – ne samo očuvanje svog saveznika na Bliskom istoku, već i sprečavanje izgradnje gasovoda koji bi omogućio isporuku katarskog i saudijskog gasa ka Evropi preko Sirije, čime bi se smanjio značaj ruskog gasa na evropskom tržištu.
Međutim, trenutni razvoj situacije u Siriji, prema izveštajima medija, sugeriše da se ruski fokus na ovom području smanjuje.
Ako sirijski gradovi zaista padaju u ruke opozicionih ili terorističkih snaga, a Rusija i Iran se ne angažuju u potpunosti kako bi to sprečili, moglo bi se zaključiti da su prioriteti Moskve značajno izmenjeni.
Rusija, suočena sa pritiskom Zapada, očigledno je usmerila svoje resurse ka Istoku, jačajući saradnju sa Kinom, Indijom i drugim partnerima iz BRIKS-a, dok je interes za Evropu postao sekundaran.
S obzirom na ovaj kontekst, pitanje iranskih interesa u Siriji ostaje ključno. Iran je dugo ulagao u očuvanje sirijskog režima, smatrajući Siriju svojim ključnim saveznikom u borbi protiv izraelskog i zapadnog uticaja u regionu.
Njegovo prisustvo u Siriji takođe omogućava direktnu podršku libanskom Hezbolahu.
Međutim, ako se intenzitet iranskog angažmana zaista smanjuje, to može biti znak da Teheran sada vodi računa o unutrašnjim problemima, uključujući ekonomski pritisak i rastuće proteste.
U narednom periodu, razvoj situacije u Siriji zavisiće od toga da li će Rusija i Iran ponovo intenzivirati svoj angažman ili će prepustiti dalji tok događaja lokalnim i regionalnim akterima.
Takođe, treba pažljivo pratiti kako će ove promene uticati na geopolitičke odnose i balans moći na Bliskom istoku.
Miloš A.T. (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
