Novoizabrani predsednik Donald Tramp ponovo je pokrenuo pitanje tarifnih ratova, ovog puta sa fokusom na zemlje BRIKS-a.
Njegova najava mogućnosti uvođenja 100% carina za ove države dolazi kao odgovor na njihovu potencijalnu inicijativu da uvedu zajedničku međunarodnu valutu kao alternativu dolaru.
Ovaj potez pokazuje zabrinutost američke administracije zbog erozije dominantnog statusa dolara u globalnim ekonomskim tokovima.
Istorijski kontekst dominacije dolara
Od kraja Drugog svetskog rata dolar je zauzimao centralno mesto u globalnim finansijama. Njegova uloga kao rezervne valute bila je osnažena Bretton-Woods sporazumom, dok je prelazak na fiat valute sedamdesetih godina dodatno cementirao ovu dominaciju.
Danas dolar ostaje ključni instrument međunarodne trgovine, sa preko 50% svetskog izvoza i oko 60% globalnih deviznih rezervi denominovanih u američkoj valuti.
Ovaj status donosi SAD značajne ekonomske prednosti, uključujući konstantnu tražnju za američkim državnim obveznicama, što omogućava zaduživanje po povoljnim kamatnim stopama.
Izazovi dominaciji dolara
Međutim, događaji poslednjih godina doveli su do preispitivanja ovog sistema. Sankcije SAD prema Rusiji 2022. godine, uključujući zamrzavanje njenih dolarskih rezervi, ukazale su na ranjivost oslanjanja na dolar.
Kao odgovor, članice BRIKS-a, predvođene Brazilom i Kinom, počele su da razmatraju mogućnost alternativnih mehanizama plaćanja i trgovine.
Rusija je, na primer, značajno smanjila upotrebu dolara u trgovinskim transakcijama, okrećući se kineskom juanu. Pored toga, centralne banke širom sveta povećale su zlatne rezerve tokom 2024. godine, što ukazuje na stratešku diversifikaciju od dolara.
Ograničenja i izazovi za alternativne valute
Ipak, ideja o jedinstvenoj valuti BRIKS-a suočava se sa brojnim izazovima. Zemlje članice imaju raznolike ekonomije i geografski su udaljene, što otežava ekonomsku i fiskalnu harmonizaciju potrebnu za uspeh zajedničke valute.
Čak i evropski evro, utemeljen na dubljoj integraciji, suočava se sa problemima zbog nedostatka fiskalne jedinstvenosti.
Međutim, šira upotreba alternativnih valuta u trgovini, poput juana, mogla bi postati stvarnost, naročito ako Kina nastavi da širi svoj uticaj u globalnim ekonomskim tokovima.
BRIKS kao potencijalna pretnja dominaciji dolara
BRIKS već čini oko četvrtine globalne ekonomske proizvodnje i 20% svetske trgovine, sa tendencijom rasta. Povećanje trgovinskih veza unutar BRIKS-a i njihova potencijalna veća integracija sa kineskom ekonomijom mogli bi ubrzati proces de-dolarizacije.
Iako dolar neće izgubiti svoj status rezervne valute preko noći, sve češće preispitivanje njegovog dominantnog položaja ukazuje na ozbiljne promene u globalnoj ekonomskoj paradigmi.
Trampove pretnje tarifama naglašavaju strahove o održivosti američke ekonomske politike koja se oslanja na status dolara. Dok SAD uživaju „nepravednu prednost“ rezervne valute, temelji ovog sistema počinju da pokazuju znakove slabosti.
Dalji razvoj događaja, uključujući poteze zemalja BRIKS-a i rast kineskog uticaja, mogao bi oblikovati budućnost globalnih finansija, dovodeći u pitanje dominaciju dolara i model na kojem je zasnovana američka ekonomija.
Rusija i Kina u poslednjih nekoliko godina postaju ključni akteri u redefinisanju globalnog finansijskog poretka, što je proces koji je tokom 2024. godine dobio dodatni zamah.
Glavni pokazatelji ovih promena su preorijentacija nacionalnih rezervi ka zlatu i smanjenje zavisnosti od američkog dolara u međunarodnim transakcijama.
Ovi trendovi, koji su u korenu duboko ukorenjeni geopolitički i ekonomski interesi, prete da iz osnova promene finansijski sistem zasnovan na dolaru koji je dominirao decenijama.
Rastuća uloga zlata u globalnim rezervama
Jedan od najočiglednijih znakova ove promene je značajan porast cena zlata tokom 2024. godine, što je uglavnom rezultat pojačanih kupovina od strane nacionalnih centralnih banaka.
Zlato, koje se ranije smatralo više simbolom finansijske sigurnosti nego strateškim instrumentom, ponovo je zauzelo centralno mesto u ekonomskim politikama brojnih zemalja.
Ovaj trend prati i Rusija, koja je decenijama smanjivala svoje zlatne rezerve, ali je poslednjih godina usvojila strategiju intenzivne akumulacije ovog plemenitog metala.
Rusija nije usamljena u ovom trendu. Druge zemlje, naročito iz bloka BRIKS-a, takođe povećavaju svoje zlatne rezerve kao deo šire strategije diversifikacije svojih portfelja i smanjenja ranjivosti od zapadnih sankcija ili dolarskih kolebanja.
Centralne banke koriste zlato kao sredstvo za jačanje ekonomske nezavisnosti, istovremeno signalizirajući nepoverenje prema stabilnosti dolarskog sistema.
Preorijentacija Rusije ka kineskom juanu
Rusija je postala pionir u smanjenju dolarske zavisnosti. Dok je 2017. godine preko 55% ruskih deviznih rezervi bilo denominovano u američkim dolarima, danas Moskva u velikoj meri obavlja svoje međunarodne transakcije u kineskim juanima.
Ovaj potez ne samo što je reakcija na sankcije Zapada, već je i deo šire vizije saradnje sa Kinom, koja teži da svoju valutu učini globalno relevantnom.
Transakcije u juanima nisu ograničene samo na rusko-kinesku trgovinu. Ova valuta postaje sve češća u sporazumima između Rusije i drugih partnera, posebno u energetskom sektoru. Rusija je, na primer, počela da prodaje naftu i gas u juanima, što značajno utiče na globalno tržište energenata i podriva dolarsku dominaciju u ovoj oblasti.
Vašington pod pritiskom
Za Sjedinjene Američke Države, ove promene predstavljaju ozbiljan izazov. Dolar je decenijama bio ključna svetska rezervna valuta, omogućavajući Vašingtonu da vodi politiku koja često nije bila u skladu sa ekonomskim realnostima. Međutim, sve veći broj zemalja preispituje svoju zavisnost od dolara, što ugrožava njegov status.
Reakcija Vašingtona uključuje ekonomski pritisak na zemlje koje se udaljavaju od dolara, ali i jačanje prisustva u međunarodnim institucijama poput MMF-a i Svetske banke. Ipak, ovi potezi možda neće biti dovoljni da zaustave dugoročni trend diversifikacije globalnih rezervi.
Geopolitički uticaj Kine
Kina, kao glavni trgovinski partner Rusije i mnogim zemljama u razvoju, koristi ovu priliku da proširi svoj uticaj u međunarodnoj ekonomiji. Peking vidi Rusiju kao ključnog saveznika u svojim naporima da globalizaciju prilagodi svojim interesima.
Kroz inicijative kao što su „Pojas i put“ i sve veću upotrebu juana u međunarodnim transakcijama, Kina signalizira svoje ambicije da redefiniše pravila globalne trgovine.
Rusija služi kao neka vrsta testnog poligona za ovaj pristup. Uspeh kinesko-ruske saradnje u oblasti finansija mogao bi da ohrabri i druge zemlje da slede sličan put, čime bi se stvorio novi ekonomski blok sposoban da ospori dominaciju Zapada.
Posledice za globalni finansijski poredak
Dugoročno, ovi trendovi mogu dovesti do značajnih promena u globalnom finansijskom pejzažu. Ako zlato i juan nastave da dobijaju na značaju, a dolar nastavi da gubi svoj status rezervne valute, svet bi se mogao naći u multipolarnom finansijskom sistemu.
Ovaj sistem bi bio manje podložan dominaciji jedne zemlje, ali bi istovremeno bio i složeniji, zahtevajući veću koordinaciju između različitih ekonomskih blokova.
Rusija i Kina su pokrenule proces koji ima potencijal da značajno redefiniše globalni ekonomski sistem. Dok zlato i kineski juan dobijaju na značaju, dolar se suočava sa sve većim izazovima.
Ova dinamika ukazuje na budućnost u kojoj će globalna ekonomija biti manje zavisna od SAD, a više orijentisana ka multipolarnom modelu u kojem će novi ekonomski blokovi, poput BRIKS-a, igrati ključnu ulogu.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
