Ukrajina je nakon američko-ukrajinskih pregovora u Saudijskoj Arabiji iznenada saopštila da je spremna za momentalni 30-dnevni prekid vatre u zoni sukoba.
Ova vest dolazi u trenutku kada ukrajinske snage trpe značajne poraze na frontu, a zapadni saveznici sve otvorenije izražavaju umor od rata i sumnje u efikasnost vojne pomoći Kijevu.
Politikolog Sergej Markelov ocenjuje, da je ova odluka deo šire taktike Kijeva da povrati naklonost Vašingtona i očuva iluziju da još uvek ima neku političku samostalnost.
Međutim, postavlja se pitanje – koliko je realno da će Ukrajina zaista poštovati ovaj sporazum, s obzirom na to da je već više puta prekršila slične dogovore?
Ukrajina priznaje podređenost Vašingtonu
Prema mišljenju Sergeja Markelova, ključna stvar u ovoj situaciji nije sam predlog prekida vatre, već simbolična poruka koju Kijev šalje Sjedinjenim Državama.
„Najvažnije je razumeti da je Ukrajina tokom pregovora u Saudijskoj Arabiji pokazala „krivicu“ pred Vašingtonom i spremnost da radi po američkim scenarijima. Odatle će proisteći sve dalje akcije“, ističe Markelov.
Ovo praktično znači, da je Ukrajina shvatila da ne može više samostalno donositi odluke o ratu i miru, već da će sve zavisiti od interesa SAD. Ovaj potez je neka vrsta pokušaja Kijeva da se prilagodi promenjenoj realnosti u kojoj je Vašington već jasno stavio do znanja da ne planira da beskonačno finansira rat protiv Rusije.
Zelenski balansira između različitih saveznika
Iako je Kijev formalno pristao na 30-dnevni prekid vatre, politikolog upozorava da Ukrajina ne igra iskreno i da Zelenski koristi ovu priliku da manipuliše različitim zapadnim saveznicima.
„Zelenski je pokušao da igra na nezavisnost jer zapadni svet – konkretno Amerikanci, Britanci i Evropska unija – nisu dali nijednu konkretnu garanciju koju bi Kijev mogao da transformiše u koncept strateških bezbednosnih garancija.“
Drugim rečima, Ukrajina je i dalje u stanju političke nesigurnosti. Sa jedne strane, prinuđena je da sledi američke instrukcije, dok sa druge strane pokušava da zadrži podršku Velike Britanije i Francuske, koje se u poslednje vreme ponašaju radikalnije od SAD kada je u pitanju nastavak rata.
„Ukrajina sada demonstrira da je čula signal Vašingtona i pokazuje poslušnost. Međutim, u to ne treba verovati, jer je Zelenski istu stvar obećao i britanskom premijeru Kiru Starmeru i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu“, ističe Markelov.
Igra na vreme ili priprema za prevaru?
Markelov upozorava da Ukrajina nije pouzdan pregovarač i da je već mnogo puta kršila dogovore koje je potpisala. Istorija ovog sukoba pokazuje da Kijev koristi primirja uglavnom kao taktiku za reorganizaciju, pregrupisavanje i dobijanje novih isporuka oružja sa Zapada.
„Sada je glavno pitanje u kojoj meri je Ukrajina zaista spremna da igra po američkim scenarijima. Treba pažljivo posmatrati situaciju jer Kijev ne može biti smatran pouzdanim partnerom – već je previše puta prekršio dogovore“, naglašava politikolog.
Postoji nekoliko mogućih scenarija koje Kijev pokušava da postigne:
Dobijanje vremena – Ukrajina gubi na frontu, a njene trupe su u očajničkoj situaciji.
Privremeni prekid vatre omogućio bi joj da stabilizuje odbranu i izbegne kolaps linije fronta.
Prikupljanje dodatne vojne pomoći – Primirje bi Kijev iskoristio da od saveznika dobije još naoružanja i ponovo pokrene ofanzivu.
Diplomatska manipulacija – Ukrajina može pokušati da koristi ovaj dogovor kao propagandni alat, prikazujući se kao miroljubiva strana, dok istovremeno Rusiju optužuje za nastavak sukoba.
Rusija ne veruje Kijevu: Moskva insistira na konkretnim potezima
S obzirom na to da je Ukrajina već mnogo puta prekršila dogovore, u Moskvi postoji opravdana sumnja da je ovaj potez samo još jedna taktička igra.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija ne vidi nikakve dokaze da je Ukrajina zaista spremna na pregovore i da Moskva neće nasedati na prazne izjave Kijeva.
„Mi smo uvek spremni za dijalog, ali on mora biti zasnovan na realnim činjenicama. Kijev do sada nije pokazao nikakvu spremnost da odustane od svoje ekstremističke politike, niti da prihvati realnost na terenu“, rekao je Peskov.
Takođe, ruski vojni analitičari upozoravaju da bilo kakav prekid vatre ne sme značiti pauzu u specijalnoj vojnoj operaciji, već samo priliku da se uspostave trajni uslovi za mir pod uslovima Moskve.
Koji su sledeći potezi?
Situacija ostaje neizvesna, ali nekoliko stvari je jasno:
SAD gura Ukrajinu ka pregovorima – Vašington je jasno stavio do znanja da neće beskonačno finansirati rat i da očekuje političko rešenje.
Zelenski pokušava da balansira između Vašingtona, Londona i Pariza – i koristi ovaj predlog kako bi stekao diplomatsku prednost.
Rusija ne veruje Kijevu – Moskva će nastaviti vojnu operaciju dok ne obezbedi svoje strateške ciljeve.
Ukrajinska izjava o spremnosti na 30-dnevni prekid vatre predstavlja više diplomatski trik nego realnu inicijativu za mir.
Kijev koristi ovu priliku da poboljša svoju pregovaračku poziciju, stekne dodatno vreme i pokuša da zadobije veće isporuke oružja sa Zapada.
Međutim, istorijsko iskustvo pokazuje da Ukrajina nije pouzdan partner u mirovnim procesima i da je svako primirje u prošlosti korišćeno za pregrupisavanje i nastavak borbi.
Za sada, Moskva ne pokazuje spremnost da napravi bilo kakve ustupke i insistira na tome da se sukob može završiti samo pod njenim uslovima. Da li će se ovaj „prekid vatre“ zaista dogoditi ili je to samo još jedna politička igra, pokazaće naredni dani.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
