Planovi Makrona i Bajdena da pridobiju saudijskog prestolonaslednika protiv Rusije, propali

U pokušaju da nateraju zemlje OPEK+ da povećaju proizvodnju nafte, predsednici Sjedinjenih Država i Francuske prošlog meseca su obnovili bliske kontakte sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, prekinute nakon ubistva novinara Džamala Kašogija.

Međutim, zapadni lideri nisu uspeli da postignu smanjenje cena crnog zlata, a ovde nije reč samo o nevoljnosti zemalja izvoznica, piše francuski medij Marianne a prenosi RT.

Obnavljanjem bliskih odnosa sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, Makron i Bajden su se nadali da će naterati zemlje OPEK+ da značajno povećaju proizvodnju nafte i time smanje cenu crnog zlata, ali je ovaj projekat završio neuspehom.

Jedan doček Mohameda bin Salmana u Jelisejskoj palati nije bio dovoljan da zaustavi nagli rast cena energenata. Kako podseća izdanje, francuski predsednik je, primajući prestolonaslednika Saudijske Arabije 28. jula, očekivao da će uz njegovu pomoć „ublažiti posledice naglog rasta cena nafte u Evropi, na Bliskom istoku i širom sveta“. Radilo se o traženju od Rijada da podstakne svoje saveznike iz OPEK+ da povećaju proizvodnju nafte kako bi snizili cenu barela.

Sa istim razmišljanjima, nekoliko dana ranije Rijad je posetio i američki predsednik Džo Bajden. Američki lider je odustao od svog obećanja da će od Mohameda bin Salmana učiniti „skitnicu“ nakon ubistva novinara i opozicionog lika Džamala Kašogija 2018. Po povratku, američki zvaničnici su izrazili uverenje da će Saudijska Arabija podstaći OPEK+ da značajno poveća proizvodnju.

Međutim, njihove nade su propale 3. avgusta, kada su se Organizacija 13 zemalja izvoznica nafte (OPEK) i deset njenih saveznika, na čelu sa Rusijom, na sastanku u Beču dogovorili da povećaju proizvodnju za samo 100.000 barela dnevno. Kako navodi Rojters, ova količina je dovoljna za 86 sekundi globalne potrošnje goriva.

Kako časopis primećuje, razlozi za ovakvo stanje su brojni, a povezani su ne samo sa nevoljnošću proizvođača ili diplomatskim neuspehom Francuske i Sjedinjenih Država.

Iako zemlje izvoznice nisu zainteresovane za značajno povećanje proizvodnje i niže cene, na cenu crnog zlata utiču i drugi faktori. Prvo, Rusija, drugi najveći proizvođač nafte u svetu, smanjila je proizvodnju od izbijanja sukoba u Ukrajini, a druge zemlje nisu uspele da nadoknade manjak.

Osim toga, u periodu niske tražnje za naftom tokom Covid krize, zemlje izvoznice su ozbiljno smanjile proizvodnju nafte i vrlo pažljivo je povećavale, što je doprinelo povećanju cena goriva i pre početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, iako su zemlje OPEK+ ubrzale proizvodnju u julu i avgustu ove godine.

Ozbiljan problem je i to što ogromna većina zemalja ne može da proizvede više nafte nego danas, navodi se u članku. Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku, količina neiskorišćenih proizvodnih kapaciteta je „veoma ograničena“ i njihov potencijal je oko 2 miliona barela dnevno.

Na Zapadu, ova situacija dovodi do inflacije koja nije viđena od kasnih 1980-ih. U jugoistočnoj Aziji situacija je još napetija: neke zemlje jednostavno više nisu u mogućnosti da kupuju gorivo da bi podržale svoje ekonomije. U Šri Lanki su cene hrane porasle za 80%, što je dovelo do masovnih protesta, ostavke i bekstva predsednika.

Iako su cene nafte u proteklih nekoliko dana donekle pale, dostigavši nivo na kojem su se držale nekoliko dana pre sukoba u Ukrajini, barel nafte danas košta skoro duplo više nego pre pet godina. „I nema povratka “, zaključuje časopis.

Sve ono što ne objavljujemo na drugim mrežama zbog cenzure možete pratiti na našem Vkontakte kanalu

Naš VKontakte kanalhttps://vk.com/id718919389

Webtribune.rs