Moskva je razvila način za koji smatra da može neutralisati nuklearnu pretnju koju predstavljaju SAD. Da bi potpuno neutralisali pretnju američkih balističkih raketa srednjeg dometa u Evropi, Rusija mora da razvije mobilnu komponentu svojih Strateških raketnih snaga, smatra visokokvalifikovani i uvaženi specijalista.
Nakon analize prednosti i mana raketa srednjeg dometa, i balističkih i krstarećih raketa, vojni stručnjak Konstantin Sivkov, potpredsednik ruske Akademije raketnih i artiljerijskih nauka, zaključio je da je njihova upotreba protiv mobilnih (pokretnih) raketnih kompleksa slabo efikasna.
[adsenseyu1]
Prema tome, analitičar je u svom članku za novine Voenno-promyshlenny kryer (Vojno-industrijska pošta, na ruskom), rekao da je potrebno nekoliko mera za povećanje mobilnih kapaciteta ruskih Strateških raketnih snaga.
Prvo, ističe autor, sa pojavom neke vrste pretnje je neophodno uvesti konstatno vazdušno patroliranje sa maksimalnim brojem strateških bombardera i, istovremeno, radikalno povećati sistem baza strateške avijacije zahvaljujući stvaranju aerodroma na civilnim aerodromima.
Drugo, ako se tenzije povećaju, jedna od efikasnih mera bi moglo biti slanje svih raketnih podmornica koje su pogodne za vojno patroliranje.
Prema rečima autora, neophodno je pripremiti mrežu ruta za strateške raketne komplekse, kao što su Topol-M i Yars, za ratno vreme, jer su danas, prema raketnom ugovoru START, takve rakete strogo zabranjene.
Što se tiče kompleksa na bazi silosa, kao što je R-36TTKH ili Sarmat koji je u fazi izgradnje, ovaj specijalista je predložio da se poveća protivavionska odbrana i elektronsko ratovanje u oblastima njihovih objekata, kako bi ih bolje odbranili.
Pored toga, smatra Sivkov, neophodno je obratiti pažnju na ideju o obnavljanju raketnih železničkih kompleksa kako bi se povećala mobilnost ruskih strateških raketa srednje klase i teških raketa. Istovremeno, ovaj stručnjak je istakao razvijenu rusku rečnu mrežu, koja će, po njegovom mišljenj, omogućiti da se koriste specijalna plovila kao što su nosači raketa.
Još jedna efikasna mera bi bila povećanje flote aviona sa sistemom za upozorenje i kontrolu vazduha, kaže Sivkov, verujući da je danas broj takvih aviona u ruskom parku nedovoljan.
“Sve gore navedeno će bez sumnje biti skupo, ali odbrana nacionalnog suvereniteta i zaštita od pretnji Zapada je uzrok koji suštinski nije jeftin,“ zaključio je stručnjak.
Nedavno je američki predsednik Donald Tramp najavio da SAD ne planiraju da poštuju INF sporazum, zbog toga što ga Moskva navodno krši, i da će napustiti taj sporazum. Američki lider je takođe rekao da će Vašington razviti svoje nuklearno oružje.
U međuvremenu, portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je rekao da bi napuštanje INF sporazuma dovelo Rusiju do toga da preduzme korake kako bi osigurala svoju bezbednost.
Tokom proteklih nekoliko godina, Moskva i Vašington su se međusobno optuživali za kršenje INF sporazuma. Rusija je često naglašavala da ona strogo poštuje svoje obaveze, dok je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov govorio da sama Moskva ima ozbiljna pitanja da postavi SAD po pitanju poštovanja ovog sporazuma.
Konkretno, Kremlj ukazuje na američke vojne aktivnosti na terenu, na primer u vojnoj bazi u Rumuniji kao i u Poljskoj, uključujući i u vezi sa postavljanjem kompleksa za lansiranje raketa kašto je Tomahavk (koja je zabranjena sporazumom). Ruska strana takođe skreće pažnju na činjenicu da SAD razvijaju dronove za napad i finansiraju istraživanja kako bi kreirali kopnene krstareće rakete.
Webtribune.rs
