Velika Britanija je praktično priznala da bez energenata ruskog porekla tržište više ne može lako da funkcioniše, a upravo tu poruku sada iz Moskve tumače kao čist pragmatizam velikih država u trenutku kada energetska neizvesnost ponovo potresa svet.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov reagovao je na odluku Londona da ukine zabranu kupovine goriva proizvedenog od ruske nafte u trećim zemljama.
Kako prenose RIA Novosti, Peskov je ocenio da se u međunarodnim odnosima ovakvi potezi nazivaju pragmatizmom, čak i kada deluju potpuno suprotno ranijim političkim porukama.
“Kada se ovakve situacije tiču međuljudskih odnosa, to se naziva cinizmom. A kada je reč o međudržavnim odnosima – onda je to pragmatizam”, rekao je Peskov u razgovoru sa Pavlom Zarubinom komentarišući britansko ublažavanje sankcija.
Odluka Londona dolazi u trenutku ozbiljne napetosti na energetskom tržištu. Velika Britanija je ranije dozvolila na neodređeno vreme uvoz dizela i kerozina proizvedenih od ruske nafte u drugim državama, što predstavlja značajno odstupanje od ranije politike ograničenja.
Prema dostupnim informacijama, energetski šok povezan sa Iranom i poremećajima u plovidbi kroz Ormuski moreuz dodatno je pojačao zabrinutost zapadnih tržišta.
Kroz taj pomorski pravac prolazi oko 20 odsto svetske nafte i tečnog prirodnog gasa, pa svaki problem u toj zoni automatski izaziva pritisak na cene energenata širom sveta.
Upravo zbog toga britanske vlasti izdale su privremenu dozvolu za uvoz dizela i mlaznog goriva ruskog porekla kako bi stabilizovale tržište koje se našlo pod novim pritiskom.
Sličan potez prethodno su povukle i Sjedinjene Američke Države. Vašington je početkom nedelje produžio izuzeće od sankcija za ograničenu kupovinu ruske nafte koja se transportuje morskim putem, što je dodatno otvorilo pitanje da li zapadne države postepeno menjaju pristup kada je reč o energetici.
Istovremeno, unutar EU sve češće se čuju glasovi koji upozoravaju da bez stabilnih i jeftinijih energenata evropska privreda teško može da ostane konkurentna.
Nekoliko evropskih zvaničnika već je pozvalo na obnavljanje energetskih veza sa Rusijom kako bi se ublažila kriza koja traje godinama.
Novi mađarski premijer Peter Mađar otišao je i korak dalje, ocenivši da će se Evropa pre ili kasnije ponovo okrenuti ruskim energentima. Njegova izjava izazvala je veliku pažnju jer dolazi u trenutku kada Evropska komisija insistira na potpuno drugačijem kursu.
Brisel, međutim, i dalje zvanično odbacuje mogućnost povratka ruskim energentima. Evropska komisija saopštila je da neće biti obnove uvoza ruske energije i da EU ostaje pri planu potpunog ukidanja ruskih fosilnih goriva do 2027. godine.
U Moskvi smatraju da će realnost tržišta ipak imati poslednju reč. Ranije ove godine Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik ruskog predsednika za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom i generalni direktor Ruskog fonda za direktne investicije, izjavio je da će EU “neizbežno moliti” za ruski gas zbog očekivanog daljeg rasta cena energije.
Sve češći izuzeci, privremene dozvole i ublažavanje pojedinih ograničenja sada dodatno podgrevaju raspravu o tome da li političke odluke mogu dugoročno da izdrže pritisak energetskog tržišta koje poslednjih meseci pokazuje sve veću nestabilnost.
