ONO ŠTO TRAMP NIJE PREDVIDEO: Započeo rat ali Kina ima ekonomsku nuklearnu opciju

gfhzregr

U poslednjih nekoliko nedelja vestima je doiminirala pretnja od velikog trgovinskog rata između SAD i Kine. Zemlje su međusobno nametnule uvozne tarife na robu, i prete daljim zaštitnim merama.

Nakon brojnih pretnjih za oporezivanje kineskog uvoza, američki predsednik Donald Tramp je ispalio prvi hitac odobravajući 50 milijardi dolara u tarifama koje će stupiti na snagu 6. jula. Peking je odmah odgovorio nametanjem 25-procentnih tarifa na američki uvoz u vrednosti od 34 milijarde dolara piše RT.

Tramp je objavio pretnju o uvođenju dodatnih 10-procentnih dažbina na 200 milijardi dolara kineske robe koja dolazi u SAD. To je podstaklo obećanje od kineskog Ministarstva za trgovinu da se “silom odbrani“ sa “kvalitativnim“ i “kvantitativnim“ merama.

Ova međusobna razmena je došla dva meseca nakon što je Bela kuća udarila Kinu i nekoliko drugih zemalja, uključujući Rusiju i Indiju, sa porezom na uvoz od 25 odsto na čelik i 10 odsto na aluminijum. Krajem maja je ova mera proširena na EU, Kanadu i Meksiko.

Sada kada su sve karte na stolu, pitanje je šta još Kina može učiniti kako bi se zaštitila i minimalizovala štetu u ovoj žestokoj borbi između dve najveće ekonomije na svetu. Hajde da istražimo mogućnosti.

Smanjivanje američkih investicija

Kineske korporacije su značajno smanjile svoje investicije u SAD usled svađe, navodi Rhodium Group, istraživački provajder koji prati kineske strane investicije. Prijavljeni padovi su iznosili 92 odsto u prvih pet meseci ove godine.

Kina je postala američki strateški partner krajem prošlog veka, u sklopu američkog plana za podrivanje Sovjetskog Saveza. Ovo je uključivalo ogromne napore Vašingtona koji datiraju još iz Niksonove administracije.

Međutim, početkom 2000-ih godina je administracija Džordža V. Buša okrenula Peking iz strateškog partnera u strateškog rivala. Kineske kompanije su uložile veliku količinu novca u SAD, ali je Vašingtonov tvrđi stav o uvozu, i sa američkim regulatorima koji su sprečili velike poslove, kineske investicije su presušile.

Dalje tarife na američki uvoz

Peking bi mogao situaciju eskalirati povećanjem tarifa na više američkih proizvoda. Iako se analitičari slažu da iz ovog sukoba niko ne bi izašao kao pobednik, Peking kaže da je voljan da pretrpi bol kako bi zaštitio svoje interese.

Ako trgovinski rat eskalira, velike američke korporacije bi bile oštećene. Kina već cilja američke proizvode iz država koje su podržale Donalda Trampa tokom njegove predsedničke kampanje.

Do sada je Peking oporezovao američko voće, orašaste plodove, svinjetinu, vino, soju, kukuruz, pšenicu, pirinač, šećernu trsku, govedinu, živinu, ribu, mlečne proizvode, lucerku i povrće. Ali Apple i Boeing bi mogli biti sledeće mete.

Odbacivanje američke nafte i gasa

Kina, najveći potrošač energije na svetu, postala je jedan od ključnih kupaca američke nafte otkako je Vašington dozvolio svojim proizvođačima da prodaju sirovu naftu u inostranstvu nakon 40-godišnje zabrane. Istovremeno, Kina će naredne decenije postati najveći svetski kupac tečnog prirodnog gasa (LNG). Peking je obećao da će najaviti dodatne obaveze na preostalih 16 milijardi dolara američkih dobara, uključujući sirovu naftu, LPG, benzin, naftu, lož ulje i prirodni gas.

Kina je najveći azijski kupac američke sirove nafte, sa svojim tržišnim udelom koji je porastao na 3,5 odsto u prvom kvartalu, sa 0,4 odsto tokom istog perioda prošle godine, navodi S&P Global Platts. Kina je činila 23 odsto ukupnog izvoza američke sirove nafte u martu, pokazuju podaci iz Uprave za energetske informacije. “Očekuje se da će se LPG suočiti sa drugim najvećim uticajem,“ rekao je Platts u izveštaju putem e-mejla, navodeći američke isporuke koje su činile 22,4 odsto kineskog ukupnog uvoza propana u provom kvartalu.

Iako LNG još uvek nije na listi, Peking bi mogao uvesti dodatne tarife na neki od svojih uvoza energije iz SAD, i smanjiti kupovinu ili potpuno prestati da kupuje naftu i gas iz SAD.

Devalvacija juana

Slabija nacionalna valuta bi pomogla Kini da poveća trgovinsku konkurentnost. Peking bi mogao olakšati mere kontrole kapitala, koje su pomagale vlastima u zemlji da ojačaju juan tokom protekle dve godine. Ovaj korak bi pomogao izvozu zemlje.

“Neko bi mogao zamisliti da će Kina ponovo razmišljati o devalvaciji valute. Juan ne trguje slobodno, a analitičari se često pitaju šta Narodna banka Kine ima na umu za valutu,“ rekao je viši azijsko-pacifički strateg u Rabobank-u, Majkl Everi, preneo je Market Watch. “Devalvacija je jedan od Pekingovih najmoćnijih ekonomskih alata.“

Odbacivanje državnih obveznica

U odgovoru milo za drago, kineska vlada bi mogla upotrebiti “nuklearnu opciju“ i naciljati najveći američki izvoz – državni dug. Kina krajem aprila držala nekih 1,18 triliona dolara američkih državnih obveznica, što ju je činilo najvećim američkim stranim kreditorom i drugim najvećim vlasnikom američkih državnih obveznica nakon Federalnih rezervi.

Odbacivanje tih fondova bi moglo povećati prinose obveznica i načiniti ih skupljim za finansiranje savezne vlade. Ovaj korak bi imao veliki negativan uticaj na američke finansije i globalne investitore.

Webtribune.rs