Naslovnica U FOKUSU NAJNOVIJE: Senat SAD usvaja Zakon – Maligni uticaj Rusije i Kine na...

NAJNOVIJE: Senat SAD usvaja Zakon – Maligni uticaj Rusije i Kine na Srbiju

U zakonskom predlogu izražava se duboka zabrinutost zbog stanja demokratije u Srbiji, poručuje da je smanjenje zavisnosti Zapadnog Balkana od ruskih fosilnih goriva u nacionalnom interesu SAD i upozorava na sve veći uticaj Kine na region

Spoljnopolitički odbor američkog Senata u utorak je odobrio Predlog zakona o Zapadnom Balkanu i poslaće ga na izjašnjavanje pred puni sastav gornjeg doma Kongresa, izveštava „Glas Amerike“.

Zakon je Senatu u maju prošle godine podnela demokratska senatorka Džin Šahin, predsedavajuća senatskog Pododbora za Evropu koja je u pisanoj izjavi za „Glas Amerike“ pojasnila da se radi o slanju poruke „o obnovljenoj posvećenosti zemljama Zapadnog Balkana“.

Ta posvećenost, između ostalog, podrazumeva pooštravanje američkih mehanizama „da se reši pitanje malignog uticaja, korupcije i drugih napora kojima se pokušavaju podriti demokratske aspiracije regiona“.

„Najvažnije je to što će, ako bude potpisan, zakon kodifikovati uredbe o rešavanju koruptivnog i anti-Dejtonskog ponašanja na Zapadnom Balkanu“, poručila je Šahin.

U izmenjenom tekstu predloga zakona, objavljenom na sajtu Spoljnopolitičkog odbora, između ostalog se izražava duboka zabrinutost zbog „stanja demokratije u Srbiji“.

U tekstu predloga navodi se da je u izveštaju ODIHR-a utvrđeno da su postojali „nepravedni“ izborni uslovi, da je bilo „brojnih proceduralnih nedostataka, uključujući nekonzistentnu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i brojanja glasova i česte primere prevelikih gužvi i kršenja tajnosti glasanja, kao i da je bilo brojnih slučajeva grupnog glasanja“.

Ističe se i da je u izveštaju navedeno da se „glasanje mora ponoviti“ na nekim biračkim mestima.

„Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju takođe je navela da su zvaničnici u Srbiji optužili uglavnom mirne demonstrante, opozicione stranke i civilno društvo da ‘pokušavaju da destabilizuju vladu’, što je zabrinjavajuća optužba koja ugrožava bezbednost važnih elemenata društva u Srbiji“, navodi se u zakonskom predlogu.

U zakonskom predlogu se ne navodi, kao ni u izveštaju „Glasa Amerike“, da se zbog „proceduralnih grešaka“ Srbija optužuje za ozbiljno kršenje demokratije, da izbori jesu ponovljeni na nekim biračkim mestima, kao i da su „mirni demonstranti“ pokušali da nasilno upadnu u zgradu Skupštine grada.

Takođe, podnosioci predloga zakona otvoreno priznaju da „važnim elementima društva“ smatraju demonstrante, opozicione stranke i civilno društvo, manje-više one koje i finansira američka vlada, dok istu brigu ne pokazuju baš previše za građane Srbije.

Naravno, tu je i Kosovo i Metohija, preuzimanje obaveza i međusobno priznanje.

U tekstu predloga, navodi se da bi Srbija i „Kosovo“ trebalo da postignu hitan napredak u primeni Aneksa Sporazuma o putu ka normalizaciju odnosa, koji je postignut u februaru prošle godine u Ohridu.

„Jednom kada je postignut dovoljan napredak u primeni aneksa, SAD bi trebalo da razmotre unapređenje inicijativa za jačanje bilateralnih odnosa sa obema zemljama“, navodi se u predlogu i poručuje da bi SAD trebalo da nastave da podržavaju sveobuhvatni konačan sporazum „Kosova“ i Srbije zasnovan na međusobnom priznanju.

Inače, gotovo ista grupa senatora predvođena senatorkom iz Nju Hempšira, predložila je sličan zakon i prošlom sazivu Senata, ali on nije usvojen.

Osim što se sugeriše uspostavljanje regionalne inicijative za trgovinu i ekonomsku konkurentnost i pokretanje inicijative za borbu protiv korupcije koja bi američkog državnog sekretara usmerila da pruži tehničku pomoć svim zemljama u izradi nacionalnih strategija za borbu protiv korupcije, govori se i o uticaju Rusije i Kine.

Ukazuje se na zavisnost Zapadnog Balkana od ruskih izvora fosilnih goriva, što „ometa njihove aspiracije ka evropskim integracijama“, i poručuje da je smanjenje te zavisnosti u nacionalnom interesu SAD.

Dodajmo da se i Evropa, kako tvrdi, u velikoj meri oslobodila zavisnosti od ruskih fosilnih goriva: cenu tog oslobađanja platila je evropska industrija, a debelo naplatile SAD. Sudeći po tom primeru, nacionalni interes koji se pominje u predlogu zakona, ustvari, je ekonomski.

Upozorava se i na sve veći uticaj Kine na Zapadnom Balkanu koji bi „takođe mogao da ima štetan uticaj po stratešku konkurenciju, demokratiju i ekonomsku integraciju sa Evropom“.

Nije zgoreg ovde zapaziti da dok evropska ekonomska integracija podrazumeva da se u zamenu za pristup EU fondovima traži od Srbije da deo svoje teritorije prizna kao nezavisnu državu, „štetni uticaj“ Kine podrazumeva da ničega od takvih uslova nema.

Iz čega se da zaključiti da uticaj Kine nije štetan po Srbiju, već po SAD koja bi da i dalje region zadrži pod svojom šapom sa „obnovljenom posvećenošću“.

U zakonskom predlogu se poziva na blisku koordinaciju sa Evropskom unijom, Ujedinjenim Kraljevstvom i drugim saveznicima i partnerima kada je reč o sankcijama koje se tiču zemalja regiona.

Navedeno je i da je neophodno da Amerika poveća napore da se suprotstavi ruskim malignim kampanjama širenja uticaja i „drugim destabilizujućim i remetilačkim aktivnostima čija je meta Zapadni Balkan“, kroz saradnju sa vladinim institucijama, političkim akterima, novinarima, civilnim društvom i poslovnim liderima.

Kao i u slučaju Kine, podrška teritorijalnom integritetu Srbije, pozivanje na poštovanje međunarodnih sporazuma, poput onog Dejtonskog ili Rezolucije 1244, a što čini Rusija vidi se kao „destabilizujuća aktivnost“.

Pre svega zbog toga što remeti planove SAD za Zapadni Balkan, a ne zato što podriva stabilnost samog regiona.

Poziva i na podršku ubrzanoj integraciji zemalja u EU i NATO, za one koje to žele i ispunjavaju uslove. Traži se i nastavak američke podrške razvoju civilnih društva, nezavisnih medija, političke stabilnosti i modernih tržišnih ekonomija.

Region Zapadnog Balkana, prema definiciji američkog Kongresa, čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, „Kosovo“, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija.

Da bi zakonski predlog bio usvojen, mora prvo da ga odobri puni sastav Senata, a zatim i Predstavnički dom pre nego što ga potpiše predsednik Džozef Bajden.

(rt.rs)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social