Dvojica stalnih kolega – vozači Vasilij i Grigorije krenuli su na jednu od svojih redovnih ruta kamionom. Bila je zima, napolju je bilo -25 stepeni, ali u kabini je bilo toplo.
Grigorij je ušao u svoju vreću za spavanje da malo dremne. Odmah ga je uljuljkala glatka buka motora. Vasilij je bio za volanom, gledajući u zvezdanu noćnu tamu.
U jednom trenutku je osetio nelagodu u stomaku. Shvativši da neće stići do sledećeg odredišta za pauzu, zaustavio je kamion i strmoglavo, poput zeca, pojurio do grmlja pored puta.
Obavio je šta je imao i brzo potrčao nazad do kamiona, pošto mu se za samo nekoliko trenutaka zima uvukla pod kosti. Čim se zagrejao, počeo je da tiho da pevuši uz radio, nastavljajući svoju vožnju.
Noćnu idilu na putu prekinulo je oštro svetlo trepćućih farova koji su dopirali iza kamiona. Kamiondžija se uspaničio, misleći da su ga razbojnici sustigli.
Kako je iz prve ruke slušao priče o drumskim reketašima, počeo je da zamišlja kako oštrim pokretom ruke grabe gvožđe ispod sedišta i napadaju ga.
U međuvremenu, automobil je pretekao Vasilija. „Možda ovaj nepromišljeni vozač nije imao dovoljno mesta na putu“, uzdahnuo je vozač s olakšanjem, „i davao mi znak da bih ga pustio da prođe?“
Ali onda se opet uspaničio. Automobil se zaustavio, iz njega je iskočio čovek i mahnito mahao rukama.
„Šta da radim? Opasno je dodavati gas na klizavom putu: mogu uleteti u jarak.“, razmišljao je vozač, a nakon toga odlučio da samo prođe noćnog putnika istom brzinom i nastavi put. Prestižući ga, krajičkom oka bacio je pogled na lik čoveka, koji je bio jasno vidljiv i uzviknuo od iznenađenja.
– Hej, brate, – okrenuo se svom partneru, – evo … Tvoj dvojnik mi traži da ga povezem. Vau, „Adidas“ trenerke baš poput tvoje i pruge su na istom mestu …
Ali kolega nije pokazivao nikakvu reakciju na stopera, koji se iznenanda pojavio u noći. Iznenađen kako tako čvrsto spava, Vasilij je još glasnije pozvao Grigorija, ali nije dobijao odgovor.
Nejasna pretpostavka naglo je udarila u mozak, pulsirajući u slepoočnicama. Čovek se okrenuo i video praznu vreću za spavanje. Tek tada je neobično ponašanja putničkog automobila na putu imalo smisla. Rešena je i misterija dvojnika.
Automobil je za to vreme ponovo sustigao kamion i, mahnito trepćući farovima, još jednom se zaustavio ispred kamiona. Ovog puta Vasilij se zaustavio pored njega, a Grigorij je konačno ušao u kabinu kamiona, smrznut od mraza, psujući sve redom.
Ispostavilo se da je i njega mučio stomak i da je, baš kad i Vasilije izašao iz kamiona, samo što je otrčao na drugu stranu staze. A kada se vratio, video je kako kamion nestaje u noćnoj tami. Uhvatila ga je panika. Napolju je mraz, a on je u jednoj Adidas trenerci, što znači sigurnu smrt!
Srećom, oko 15 minuta kasnije, na putu se pojavio automobil. Srećom, vozač se nije uplašio, pokupio je zaleđenog vozača kamiona i čak pristao da mu pomogne da stigne svoje vozilo.
Od tada su drugari usvojili nepisano pravilo: pre nego što kreneš, obavezno proveri da li je kolega u kabini.
Webtribune.rs
