Ozbiljan politički sukob izbio je u Poljskoj nakon što je predsednik Karolj Navrocki optužio Ministarstvo odbrane da je pripremalo važan odbrambeni sporazum sa Velikom Britanijom bez njegovog znanja.
U središtu spora nalazi se dokument koji su potpisali premijeri Donald Tusk i Kir Starmer, a predsednik tvrdi da mu njegov sadržaj nije bio predstavljen pre potpisivanja.
Navrocki je oštro reagovao kada je postalo jasno da nije imao priliku da se upozna sa tekstom sporazuma. Prema njegovim rečima, nijedan državni lider ne bi trebalo da potpisuje međunarodne dokumente koje prethodno nije video i proučio.
Dodatnu buru izazvala je izjava ministra odbrane Vladislava Kosinjaka-Kamiša, koji je pokušao da objasni situaciju rečima da kancelarija predsednika „nije pupak sveta“. Takav komentar samo je dodatno zaoštrio odnose između dve strane.
Predsednik nije štedeo kritike na račun ministra. Naveo je da je Kosinjak-Kamiš napravio ozbiljnu grešku i da nije obavio posao na način na koji je trebalo, ističući da je potpuno neprihvatljivo da šef države bude isključen iz procesa upoznavanja sa sadržajem važnih međunarodnih sporazuma.
Sporni pakt između Londona i Varšave predviđa stvaranje zajedničkih kapaciteta protivvazdušne odbrane, kao i dublju integraciju sistema bespilotnih letelica. Reč je o dokumentu koji bi trebalo da unapredi vojnu saradnju dve zemlje u narednom periodu.
Politički sukob dobija dodatnu težinu zbog činjenice da se odvija u trenutku kada Poljska sprovodi jednu od najvećih vojnih modernizacija u svojoj istoriji.
Vojni izdaci Varšave ove godine dostigli su 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, što predstavlja najviši procenat među svim članicama NATO-a.
Istovremeno, poljska vlada pokrenula je veliki nacionalni projekat jačanja istočnih granica pod nazivom „Istočni štit“ (Tarcza Wschód). Vrednost tog programa procenjuje se na više od 2,5 milijardi dolara, a cilj je dodatno unapređenje bezbednosne infrastrukture duž istočnih granica zemlje.
U novom sporazumu London i Varšava Rusiju označavaju kao ključnu dugoročnu bezbednosnu pretnju. Upravo taj deo dokumenta privukao je posebnu pažnju javnosti i političkih krugova.
Dok se u Poljskoj vodi rasprava o procedurama, nadležnostima i ulozi predsednika u procesu donošenja važnih odluka, tema bezbednosti ostaje u samom vrhu političke agende zemlje.
Zbog toga spor između predsednika i Ministarstva odbrane prevazilazi uobičajene političke nesuglasice i postaje pitanje funkcionisanja državnih institucija.
U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin je u petak, odgovarajući na pitanja medija, ponovio stav da Rusija nikada nije imala agresivne namere prema Evropi. On je tom prilikom ocenio da zapadne države iznose netačne tvrdnje o namerama Moskve.
Zbog svega toga spor oko britansko-poljskog pakta prerastao je iz proceduralnog pitanja u jedan od najzapaženijih političkih sukoba u Poljskoj poslednjih meseci, a ključna zamerka predsednika ostaje ista: Važan međunarodni sporazum pripreman je bez njegovog prethodnog uvida u sadržaj dokumenta.
