Čije sam dete? Ovo pitanje je četrdesetogodišnji Mlađan Radivojević iz Donjeg Adrovca kod Aleksinca postavio sebi kada je dobio svoju decu.
Tada nije mogao ni da sanja da će istovremeno taj odgovor postati i prvi dokazan slučaj krađe beba u Srbiji, a on, vredan zemljoradnik, preko noći junak iz udarne vesti u svim medijima.
Bilo je potrebno tri godine obijanja pragova mnogih institucija, gomila protivrečnih informacija i sumnjivih dokumenata, razgovori sa oko 500 ljudi i petnaest DNK analiza do one prave da se Radivojević vrati biološkoj porodici, a mnogim roditeljima u Srbiji nada da će i oni negde naći svog Mlađu.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
„Pomešana su i sreća i ljutnja. Godinama sam verovao da me je rodila šesnaestogodišnja učenica Medicinske škole, ali se ispostavilo da takva žena nikada nije ni postojala. To je bila priča koja je predočena porodici koja me je usvojila i uz koju sam odrastao“.
Mlađan Radivojević
„Četiri decenije kasnije saznajemo da me je majka rodila sa 29 godina i da me nije svojevoljno napustila, kao i da uz roditelje imam i brata i sestru“ – objašnjava Mlađan Radivojević koji je nedeljno veče sa decom proveo u domu bioloških roditelja.
Zbog sumnji da je otet, pre tri godine je pred kruševačkim tužilaštvom podneo prijavu. Prošle nedelje je sa tek upoznatom, a rođenom sestrom Marinom predao i dokaz za svoje sumnje – DNK analizu.
U traganju za svojim roditeljima naišao je na zatvorena vrata brojnih institucija, a otvorao ih je uz pomoć Udruženja za istinu i pravdu o bebama.
Kako za „Politiku” govori Radiša Pavlović, predsednik udruženja i član vladine komisije za istragu o nestalim bebama, šablon u ovom slučaju bio je sličan kao kod mnogih porodica koje traže svoje nestale – dve prijave rođenja sa izmišljenim imenom majke, bez ikakvog potpisa, do borbe sa aleksinačkim centrom za socijalni rad koji je tvrdio da je Mlađanov dosije o usvajanju nestao.
„Tek posle silnih insistiranja došli su i do dosijea, i u njemu zatekli 90 odsto falsifikovanih dokumenata. Da li je to uredila neka „viša sila” ili je posredi puka slučajnost, tek nedavno nam se obratila Milica, žena koja je iz bolnice pre 40 godina otpuštena uz usmeno lekarsko objašnjenje da joj je dete preminulo“.
Decenijama je to mučilo jer je osećala da tu nešto nije bilo u redu. Kada smo sa njom popričali shvatili smo da bi ona mogla biti Mlađina majka, jer se porodila u vreme njegovog rođenja u kruševačkoj bolnici.
A kada smo videli Miličinog supruga, primetili smo neverovatnu fizičku sličnost sa Mlađom i sa nestrpljenjem čekali da naše sumnje potvrdi i nauka – objašnjava za „Politiku” Radiša Pavlović.
Posle rezultata analize ništa više nije isto ni za Mlađu ni za njegove porodice, ali ni za Radišino udruženje. Dok se silom razdvojeni roditelji i sestra upoznaju sa svojim bratom i navikavaju na nove činjenice, Pavlović će nastaviti da insistira kod nadležnih da formiraju specijalno tužilaštvo za nestale bebe.
– Država ništa nije uradila, od pompezno najavljene baze DNK profila nema ni traga. Sve što smo učinili u ovom slučaju, uradili smo samostalno i o svom trošku, bez dinara pomoći države. Godinama raznorazni pokušavaju da dovedu u pitanje naš rad, ali posle ovog slučaja je sve teže – dodaje Pavlović.
(politika.rs)
