Svi bismo mi voleli da imamo bolje pamćenje, ali mnogi od nas koriste izgovore „Moj mozak može da zapamti samo toliko informacija“ ili „Jednostavno, jako loše pamtim imena“ da se opravdaju zbog zaboravljanja ponekada. Ispostavilo se da ipak nema lošeg pamćnje, samo netreniranog.
Za anketu na nacionalnom nivou, ispitano je 800 Amerikanaca da li su zaboravili jednu od ovih stvari prošle nedelje, piše „Tech insider“. Rezultati koji su dobijeni pokazali su da je zaboravljanje nečijeg imena najčešći propust u memoriji.
[adsenseyu1]
Kevin Horsli je jedan od par svetskih memorijskih šampiona koji su završili Everestove memorijske izazove, koje uključuju pamćenje 10000 hiljada cifara.
Već ste imali ovakvo iskustvo, sretnete nekoga, i on vam kaže da se zove Džon. Niste čuli ime i nastavili ste dalje. A onda se vratite i kažete kao „Kako si beše rekao da se zoveš?“ baš zato što niste čuli prvi put.
Oko 90 odsto informacija koje dobijamo je vizuelno. Zato se u našem sećanju pohranjuje više slika nego što je to slučaj sa zvukovima, što otežava prepoznavanje i pamćenje imena kada ih prvi put čujemo.
Prva stvar koju treba da uradite jeste da se koncentrišete i da se fokusirate na tačku zbog koje ćete zapamtiti ime. Zatim imate 20 sekundi da tom imenu date neko značenje kako biste ga zadržali.
[adsenseyu4]
Najbolji trik za davanje značenja imenu jeste pretvorite u smešnu sliku. Na primer, kada čujete ime Horslei, možete zamisliti sliku konja i Brus Lija. Za ime Orvig, možda je najbolje da uzmemo sliku vesla sa perikom. Što je smešnija slika, to bolje.
Zadržaće se u vašoj memoriji zato što mi generalno ne pamtimo logične stvari.
Kada jednom uspete da kreativno prikažete nove informacije, spremni ste za sledeći trik. Horsli to naziva sa nekoliko imena: metodom tela, metodom automobila i putovanjem.
Trik je da se nove informacije prenose na stara znanja. I ono što zapravo radite ovde je stvaranje novih sinaptičnih veza u vašem mozgu, što olakšava pamćenje novih informacija, kao i konvertovanje informacija u dugotrajnu memoriju.
[adsenseyu1]
Na primer, pokušajmo da naučimo sve filmove koji su osvojili Oskar za najbolju sliku tokom devedesetih koristeći naše telo. Počnimo sa nogama. Dakle, 1990. godine film koji je za tu godinu osvojio Oskar za najbolju sliku bio je „Ples sa vukovima“. Možete slikati sebe kako nosite papuče u obliku vuka dok plešete. 1991. godine, Oskara je dobio „Kad jaganjci utihnu“. Dakle, tvoja kolena drhte od straha i prave puno buke. I kako dalje idete po spisku filmova, pomerate i telo.
Jednom kada shvatite ovo, možete koristiti i druge postavke za čuvanje ne samo spiskova već čitave riznice znanja. Napravite mentalno putovanje kroz vašu sobu ili kuću da biste naučili svih 197 glavnih gradova sveta, na primer.
Kao i bilo šta drugo u životu, poboljšanje pamćenja zahteva vežbu. Ali što više naučite, više veza možete izgraditi, što olakšava učenje još više. Dakle, mogućnosti su beskrajne.
Uzmimo Horslija za primer. Kao dete, imao je probleme sa disleksijom. Kad je završio srednju školu, čitao je brzinom petogodišnjaka. Međutim, ubrzo nakon škole, zainteresovao se za pamćenje. Danas, on čita jednu knjigu dnevno, tečno govori tri jezika i zaslužio je da ponese titulu „Međunarodni velemajstor pamćenja“.
(Blic)
