Kad rasproda sve nacionalne interese, popusti pred svim ucenama stranih faktora pa se pitaju zašto je izgubio …

Premijer Severne Makedonije i lider SDSM Zoran Zaev, nakon četiri godine vlasti posle lokalnih izbora najavio je ostavku na obe funkcije.

Nakon prvog kruga održanog 17. oktobra, koji je najavio pobedu opozicije, ovakav ishod je bio očekivan. Najavio ga je sam Zaev.

„Drugi krug 31. oktobra za mene je all in“, rekao je Zaev, stavljajući svoje funkcije kao zalog za kandidaturu Petre Šilegova za gradonačelnika Skoplja, pa ako on izgubi, najavio je da odlazi.

To se i desilo. Međutim postavlja se pitanje zašto je Zaev izgubio izbore. Kao odgovor na to pitanje, u obzir dolazi pet razloga.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Ovde treba naglasiti da je „Blic“ u ovoj analizi očigledno preskočio šesti razlog a to je prodaja svih nacionalnih interesa i popuštanje pred svim ucenama stranih faktora čime je naneo istorijsku štetu državi. Zamislite da naprimer Srbija zbog privremene okupacije Kosova ili zbog stranih aspiracija na jug Srbije promeni ime i nazove se „Severna Srbija. Ili da Španija zbog Katalonije promeni ime u Centralna Španija. Da li neko to može da zamisli?

Nerealizovana obećanja o reformama

Zoran Zaev (47) je postao premijer u maju 2017. godine, a lider SDSM-a 2013. godine. Na državnu funkciju je došao nakon objavljivanja takozvanih opozicionih bombi u kojima je pokazao način vladanja tadašnje vlasti VMRO-DPMNE na čelu sa Nikolom Gruevskim, sadašnjim azilantom u Mađarskoj.

Tada je Zaev obećao časno vladanje, borbu sa kriminalom, odgovornu vladu, napredak zemlje ka NATO-u i EU…

Izneverena očekivanja su jedan od razloga za ovakav izborni rezultat, kaže za Radio slobodna Evropa Marko Trošanovski, predsednik Instituta za demokratiju.

– Nekoliko puta su bili opomenuti, kako na dosadašnjim izbornim ciklusima, tako i od ekspertske javnosti, da se vrate reformskoj agendi. Međutim, ostavili su veliki broj neadresiranih problema – reforme u sudstvu, javna administracija je ostala partizovana, protežiranje partijskih rešenja nasuprot kvalitetnim kadrima – kaže Trošanovski.

Nerealizovano obećanje „Pravde mora biti“

Dok je objavljivao takozvane bombe, glavno obećanje Zaeva je bilo da će biti pravde. Hiljade ljudi je izlazilo svakog dana na proteste da bi podržalo Specijalno javno tužilaštvo (SJO), koje je radilo predmete povezane sa tadašnjom vlasti na čelu sa VMRO-DPMNE.

Međutim, projekat SJO je propao nakon nekoliko afera u kojima je bila umešana glavna tužiteljka Katica Janeva.

Podsetimo, Katica Janeva i makedonski šoumen Bojan Jovanovski-Boki 13 osuđeni su prošle godine u aferi „Reket“ na sedam, odnosno devet godine zatvora. Janeva je za zloupotrebu službenog položaja i ovlaščenja osuđena na sedam godina zatvora, dok je Jovanovski zbog pranja novca i vršenje protivpravnog uticaja na jedinstvenu kaznu zatvora od devet godina.

Politički analitičar Dželjal Neziri kaže da je i drugi deo reformske agende, koji je bio donekle implementiran, bio zasenjen od nedostatka borbe protiv kriminala i korupcije. – Postoji percepcija da je SDSM samo zamenio VMRO-DPMNE i da je nastavio istu praksu uticaja na sudstvo, kontrolu tužilaštva i nepažljivost političara i ljudi povezanih sa vlastima – kaže Neziri.

Spoljna politika – blokada u EU i odnos prema Bugarskoj

U međuvremenu, po potpisivanju Prespanskog dogovora sa Grčkom, kojim je ime zemlje postalo Republika Severna Makedonija, ispunjeno je jedno od obećanja – ulazak u NATO. Ali sa velikom cenom, a to je promena imena zemlje.

Međutim, napredak ka EU je blokiran zbog spora sa Bugarskom, velikim delom povezanog sa identitetskim pitanjima. Zaev je nekoliko puta davao izjave koje su bile neprihvatljive za makedonsku javnost, kao na primer o brisanju reci „bugarski“ sa spomenika na kojima piše bugarski fašistički okupator.

„Javnost nije bila spremna za još jedno nacionalno poniženje. Vlada je nastupila u rešavanju ovog spora ne vodeći računa o kolektivnoj memoriji i emocije, iako je glavni problem Bugarska“, ističe Trošanovski.

Sporno upravljanje opštinama

Ipak, ovo su bili lokalni izbori, pa pored drugih faktora, prema rečima Nezirija, jedan od razloga za poraz Zaeva je i loše rukovođenje opštinama od gradonačelnika iz SDSM-a.

Kada je ova partija formirala vladu u proleće 2017. godine, iste godine na jesen, kadrovi SDSM-a su na lokalnim izborima pobedili u 57 od ukupno 80 opština.

„To loše menadžerisanje je izazvalo razočaranje, koje je doprinelo ovakvim rezultatima partije“, kaže Neziri. Nakon ovih lokalnih izbora, SDSM ima 16 gradonačelnika, a VMRO DPMNE 42.

Unutar partijske smene

U 2013. godini Zaev je na čelu partije došao u tandemu sa Radmilom Šekerinskom, koja je pre nekoliko meseci donela odluku o povlačenju sa partijskih funkcija.

Prethodno su iz vlade otišli i Damjan Mancevski i Dragan Tevdovski, koji su bili veoma bitni partijski i vladini funkcioneri.

„Unutar partijske podele i neuspeh Zaeva da balansira između interesa unutar partije, doprineli su ovom spektakularnom padu u podršci“, kaže Neziri. Jedan od većih izbornih udara na SDSM je izazvao staro-novi gradonačelnik Kumanova Maksim Dimitrievski, nekadašnji saborac Zaeva.

Lider je doneo odluku da ga ne kandiduje za novi mandat, pa je Dimitrievski pobedio kao nezavisni kandidat, čime je SDSM prvi put poražen u ovom gradu.

Na mreži “Telegram” možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice.  OVDE

(blic.rs)