Finska ubrzano pretvara svoju istočnu granicu u jednu od najaktivnijih tačaka NATO-a.
Hiljade vojnika iz više evropskih zemalja i Sjedinjenih Država okupile su se svega nekoliko desetina kilometara od ruske granice, dok Helsinki istovremeno širi vojnu saradnju sa Vašingtonom, priprema nove snage Alijanse i jača sopstvene odbrambene kapacitete.
Kako navodi francuski list Le Monde, od 11. do 30. maja u finskim šumama održana je velika vojna vežba „Northern Star“ (Severna zvezda), jedno od najvećih godišnjih američkih vojnih okupljanja u Evropi.
Vežbe su sprovedene u regionu Kajani, području koje finski vojni planeri smatraju posebno osetljivim zbog udaljenosti od glavnih vojnih baza i blizine ruske granice.
U manevrima je učestvovalo oko 1.000 vojnika iz Francuske, Velike Britanije, Italije, Poljske i Mađarske, zajedno sa približno 4.000 finskih vojnika. Vežbe su održane u oblasti udaljenoj između 50 i 70 kilometara od ruske granice.
Specifičnost terena brzo je postala glavna tema među učesnicima. Guste smrčevo-brezove šume, brojna jezera i ogromne močvare predstavljaju ozbiljan izazov za svaku vojsku. Američki oficiri opisivali su teren kao izuzetno zahtevan za manevrisanje, ali istovremeno veoma pogodan za odbranu.
Poljski pukovnik Petar Benjek, komandant 6. desantne brigade, ocenio je da ga područje podseća na Suvalki koridor, uski pojas teritorije između Belorusije i ruske Kalinjingradske oblasti, koji se često pominje u strateškim analizama NATO-a.
Saveznici su namerno izabrali region Kajani kako bi pokazali da na finsko-ruskoj granici nema „mrtvih zona“. Cilj je bio da se demonstrira sposobnost brzog raspoređivanja trupa na bilo kojoj tački granice, bez obzira na udaljenost od postojećih vojnih baza.
Istovremeno, Finska poslednjih meseci pojačano prati bezbednosnu situaciju nakon više incidenata sa bespilotnim letelicama.
Od marta je registrovano najmanje sedam ulazaka dronova u finski vazdušni prostor. Najveći odjek imao je događaj od 15. maja kada je privremeno bio obustavljen vazdušni saobraćaj na aerodromu u Helsinkiju.
General Ari Laksonen, komandant brigade Kainuu, ocenio je da se bezbednosni sistem zemlje mora prilagoditi novim izazovima. Zbog toga Finska zajedno sa baltičkim državama testira novu NATO tehnologiju poznatu kao bespilotna tampon-zona.
Sistem se oslanja na veliki broj senzora i centralizovanu obradu podataka pomoću rešenja veštačke inteligencije kompanije Palantir. Projekat nosi naziv „Inicijativa odvraćanja na istočnom krilu“, ali još nije zvanično operativan.
Vežba „Severna zvezda“ dolazi u trenutku kada Helsinki završava formiranje novog NATO bataljona na svojoj teritoriji. Reč je o devetom bataljonu Alijanse na istočnom krilu od početka sukoba u Ukrajini 2022. godine. Jedinice će biti pod švedskom komandom i predviđene za brzo reagovanje u slučaju incidenta.
Finska je nakon ulaska u NATO 2023. godine napustila višedecenijsku politiku neutralnosti. Proces vojne integracije dodatno je ubrzan, a zemlja sve više preuzima ulogu jednog od najisturenijih položaja Alijanse prema Rusiji.
U martu je finska vlada otišla i korak dalje. Pokrenuta je revizija zakona starog četiri decenije kako bi, ukoliko okolnosti to budu zahtevale, bilo omogućeno raspoređivanje nuklearnog oružja na teritoriji zemlje.
General Laksonen ističe da Finska veliku snagu vidi u sistemu obaveznog vojnog roka. Svake godine oko 25.000 mladih muškaraca ulazi u rezervni sastav, iz kojeg vojska može da popunjava jedinice sve do 65. godine života. Za žene je služenje dobrovoljno, ali one već čine oko deset odsto ljudstva u regionu Kainuu.
Američko prisustvo na vežbama bilo je veoma vidljivo. Jedinice su stigle iz Nemačke, uključujući Visbaden i Karlsrue, kao i iz Poljske.
Posebnu pažnju privukla je demonstracija iskrcavanja šezdeset vojnika iz dva velika helikoptera Chinook, nakon čega su se trupe brzo rasporedile po šumskom području.
U okviru sporazuma dodatno ojačanog tokom 2024. godine, Sjedinjene Države dobile su pristup za ukupno 15 finskih vojnih baza. Među njima je i ostrvo Rusare, sa kojeg je moguće nadzirati ulaz i izlaz iz Finskog zaliva. Sporazum obuhvata i pet skladišta i četiri zone za vazdušne operacije.
Finski vojni vrh pažljivo prati situaciju sa druge strane granice. Posebnu pažnju privlači modernizacija više ruskih vojnih objekata, uključujući bazu u Petrozavodsku u Kareliji, oko 300 kilometara od finske granice.
Na toj lokaciji trenutno se nalazi između dve i tri hiljade ruskih vojnika, dok kapacitet baze prelazi 15.000 ljudi. Prema navodima izveštaja, u blizini se nalazi i oko 80 ruskih lovačkih aviona.
Finska vojna obaveštajna služba u januarskom izveštaju upozorila je da bi, ukoliko se sukob u Ukrajini završi, Finska mogla postati jedan od glavnih pravaca na koje bi Rusija usmerila dodatne vojne kapacitete.
Paralelno sa NATO saradnjom, Helsinki snažno ulaže u sopstvenu artiljeriju. Finska već raspolaže sa oko stotinu haubica klase slične francuskom sistemu Caesar, a u aprilu je južnokorejskoj kompaniji Hanwha Defense naručila još 109 sistema. Plan je da do 2031. godine ukupni park premaši 200 haubica, što bi bilo dvostruko više nego što se očekuje da će Francuska imati u istom periodu.
Posebnu ulogu tokom vežbi imali su i francuski planinski strelci. Oko 180 pripadnika 27. planinske brigade raspoređeno je u Finskoj od januara u okviru novog partnerstva koje je dovelo do formiranja jedinice poznate kao BUF – Borbena jedinica Finska.
U močvarama regiona Kainuu upravo su oni pokazivali tehnike kretanja u izuzetno teškim uslovima. Vojnici su koristili užad i karabinere, krećući se u vezanim parovima kako bi bezbedno prolazili kroz močvarni teren. Komandant Samjuel opisao je teren kao veoma sličan kretanju preko glečera.
Dodatni izazov predstavljale su bele noći severa. Kapetan Ajmerik govorio je o marševima koji su trajali duže od 23 sata, što je višestruko duže od uobičajenih vežbi koje traju između osam i deset sati.
Njegov kolega, kapetan Fulk, objašnjava da su vojnici morali da usvoje gotovo lovačke metode preživljavanja: drugačije maskiranje, sporo kretanje, diskretno loženje vatre za sušenje odeće i sposobnost odmora uprkos stalnoj vlazi.
Sve to pokazuje koliko se Finska poslednjih godina promenila. Zemlja koja je decenijama gradila reputaciju neutralne države danas postaje jedna od najaktivnijih tačaka NATO-a na granici sa Rusijom, dok se hiljade vojnika redovno okupljaju u šumama i močvarama severa kako bi uvežbavali scenarije brzog raspoređivanja i odbrane istočnog krila Alijanse.
