Izgleda da je sukob velikih sila na Bliskom istoku ušao u novu fazu. Nakon najnovijih američkih udara na iranske vojne objekte, raste zabrinutost da bi situacija mogla da preraste u još ozbiljniju konfrontaciju.
Istovremeno, sve je više spekulacija da administracija Donalda Trampa priprema dodatne korake prema Teheranu, dok se pažnja usmerava na ulogu Rusije i njene potencijalne adute u ovoj krizi.
Kako prenosi Mihail Gromov za Vesti, američka Centralna komanda (CENTCOM) saopštila je da je tokom vikenda izvela napade na iranske radarske objekte i centar za kontrolu dronova u Garuku, kao i na ostrvu Kešm.
U saopštenju se navodi da su akcije sprovedene u svrhu samoodbrane kao odgovor na, kako tvrdi Vašington, iranske poteze, uključujući obaranje američkog drona MQ-1 koji je leteo iznad međunarodnih voda.
Prema navodima CENTCOM-a, američki borbeni avioni uništili su sisteme protivvazdušne odbrane, centar za kontrolu sa zemlje i dva jednokratna borbena drona za koje je procenjeno da predstavljaju pretnju plovidbi u regionalnim vodama. Takođe je saopšteno da u operaciji nije bilo povređenih američkih vojnika.
Odgovor Irana nije izostao. Prema tvrdnjama IRGC-a, pogođena je baza sa koje je pokrenut američki napad na iransku teritoriju. Iranske snage navode da su sve planirane mete eliminisane, uz upozorenje da bi eventualno ponavljanje sličnih akcija izazvalo znatno širi odgovor.
Vojni analitičari smatraju da je ovo možda tek početak nove faze nadmetanja velikih sila na Bliskom istoku. Upravo zato sve veću pažnju privlače informacije o mogućim narednim potezima Vašingtona.
List Njujork tajms, pozivajući se na neimenovane zvaničnike američke administracije, navodi da je Tramp postavio strože uslove za eventualni sporazum sa Iranom. Novi zahtevi su, prema tim navodima, već prosleđeni Teheranu.
Sadržaj predloga nije objavljen. Jedan američki zvaničnik tvrdi da je cilj izmena dodatni pritisak na Iran i ubrzavanje pregovaračkog procesa.
Dok raste pritisak na Teheran, u prvi plan ponovo dolazi pitanje ruske podrške Iranu. Pojedini vojni stručnjaci podsećaju da je Iran i ranije uspevao da izdrži snažne spoljne pritiske, delom zahvaljujući saradnji sa Moskvom.
Telegram kanal „Kremlin Whisperer“ tvrdi da je Rusija možda pružala obaveštajnu podršku Iranu kroz informacije koje mogu povećati efikasnost udara na protivničke položaje. Prema tim navodima, posebno značajnu ulogu imaju podaci satelitskog nadzora koji omogućavaju praćenje kretanja vojne infrastrukture i jedinica.
Slične tvrdnje iznosi i Telegram kanal „Pukovnik Černov“, koji navodi da bi Moskva, u koordinaciji sa Pekingom, mogla da nastavi kontinuirano snabdevanje iranske Revolucionarne garde visokosenzitivnim satelitskim i elektronskim podacima.
Zanimljivo je da su i analitičari Njujork tajmsa ranije ukazivali na brzo obnavljanje iranskog arsenala kamikaza dronova, povezujući taj proces sa saradnjom između Rusije i Irana. U toj proceni posebno mesto zauzima Kaspijsko more, koje se opisuje kao važna logistička veza.
Prema procenama izvora, upravo preko Kaspijskog mora Rusija bi mogla redovno da isporučuje Iranu kritične komponente za proizvodnju i obnovu bespilotnih letelica, omogućavajući Teheranu da nadoknadi izgubljene kapacitete.
Rusko Ministarstvo odbrane nije komentarisalo ove tvrdnje.
Pored vojne i obaveštajne saradnje, pominje se i moguća diplomatska inicijativa Moskve. Telegram kanal „Teoretičar zavere #1“ navodi da je Rusija izrazila spremnost da pomogne Iranu u smanjenju nivoa obogaćivanja uranijuma na, kako se navodi, bezbedno i prirodno stanje.
Prema istim izvorima, takav predlog predstavlja pokušaj da se američko-izraelskoj koaliciji oduzme glavni argument za eventualnu dalju vojnu eskalaciju. Moskva bi na taj način, tvrde sagovornici, ponudila Teheranu tehničku i diplomatsku zaštitu sa ciljem da se smanji prostor za nove udare.
Sve češće se može čuti procena da su upravo potezi Moskve predstavljali jedan od faktora koji su pomogli Iranu da održi svoje kapacitete tokom prethodnih kriza. Zato pojedini izvori smatraju da će Rusija nastaviti da pruža podršku Teheranu i u narednom periodu, dok se na Bliskom istoku otvara nova i potencijalno veoma opasna runda nadmetanja velikih sila.
