Malo je dece koje toliko pogleda sreća nakon smrti roditelja kao što je to bio slučaj sa Katarinom Terninom, rođenom pedesetak kilometara od Zagreba, krajem 1863. godine. Doduše, danas je niko ne pamti po tom imenu.
Majka ju je od milošte zvala Milka, a u dokumentima o smrti roditelja prezime je pogrešno upisano. Tako ceo svet danas zna za veliku Milku Trninu.
Nakon smrti roditelja Milku Trninu je prisvojila ujakova porodica. On je bio savetnik u tadašnjoj Vladi, inače hrvatski književnik i kritičar. Njegova supruga, Laura, bila je najvažnija osoba u Milkinom životu. „Tetica“, kako ju je Trnina zvala, do svoje smrti bila je verni pratilac i najverniji prijatelj svoje rođake.
[adsenseyu1]
Prve korake ka svetu slave načinila sa 13 godina
Devojčica Milka Trnina bila je nesvakidašnji talenat. Imala je samo 13 godina kada je lepotu njenog glasa otkrila Ida Vimberger, privatna profesorka pevanja. Ona je uspela da je za naredne tri godine iškoluje tako da je Milka sa 16 godina prvi put nastupila na koncertu.
Lako je skrenula pažnju na sebe. Mlada i prelepa devojka, neobičnim glasom je privlačila sve, pa je tako čuveni književik August Šenoa, zadivljen darom kojim je raspolagala, nagovorio Milkinog ujaka da je pošalje na Konzervatorijum u Beč.
Tamo ju je sačekao Jozef Gensbaher, tada najbolji bečki profesor pevanja. Već na kraju prve godine bila je najbolja u klasi, a na drugoj je počela da nastupa na matineima u njegovom domu – pred najpoznatijim muzičarima tog doba.
Svako ko je imao tu čast da je tada upozna mogao je da se složi sa tim da Trninu čeka velika karijera. Ispunjavala je sve preduslove za to – pored raskošnog glasa, bila je vredna, predana, a uz to i inteligentna, lepo vaspitana i svestrana.
Od prvog nastupa se znalo – na sceni se pojavilo ČUDO!
Njena prva uloga bila je Verdijeva Amelija u „Balu pod maskama“, a već nakon drugog nastupa osvojila je sve kritičare koji su hvalili njen ton, opseg glasa, intonaciju… i, premda su neki govorili da je Amelija možda prevelik zalogaj, u jednoj kritici ostalo je zabeleženo:
Da nije bilo Milke ne bi bilo „Milke“!
Previše tračeva i mitova postoji o Trnini, a najpoznatiji je svakako onaj najslađi.
Legenda kaže da je Karl Rus-Sušar – švajcarski fabrikant i zet Filipa Sušara koji je osnovao kompaniju koja je 1901. godine počela da proizvodi „Milku“ – bio toliko oduševljen Trninim izvođenjem voljenog Riharda Vagnera da je nagovorio Filipa da čokoladu nazove po ovoj operskoj divi.
– Mladi orao, kad pokuša prvi put izletjeti, ne leti oko gniezda kao vrabac već se diže odmah u oblake.
[adsenseyu4]
Usledile su uloge u brojnim operama raznih kompozitora – Trubadur, Aida, Holanđanin lutalica, Čarobna frula, Karmen… Privlačili su je Betoven, Mocart, Vagner, Verdi, a nastupala je širom Evrope.
Od svog Zagreba preko Beča, Lajpciga, Graca, Bremena, Minhena do Londona… a onda i van evropskog tla – Njujork, Moskva.
Nastupala je i u Bajrojtu, Vagnerovom domu. Tamo su bili ubeđeni da je Milka Jevrejka i više je nisu pozivali. Bilo je to doba u kome je antisemitizam među Vagnerovim naslednicima bio izrazito jak.
Osamdesetih i devedesetih godina 19. veka imala je u proseku 60 nastupa godišnje, a 1895. godine čak preko sedamdeset.
[adsenseyu1]
Velika Teslina prijateljica i dobrotvorka
Malo je poznata činjenica da je Milka Trnina bila bliska prijateljica velikog naučnika Nikole Tesle.
Prilikom posete Zagrebu 1898. godine, priredila je oproštajnu predstavu a novac od oproštajne predstave dala je Društvu za ulepšavanje Plitvičkih jezera i Teslinoj rodnoj Lici, a u znak zahvalnosti Društvo je jedan od najlepših plitvičkih slapova nazvalo Slapom Milke Trnine.
Najbolja Toska na svetu, miljenica monarha
Pučinijevo tada najnovije delo, „La Tosca“, najpre je izvedeno u Rimu, pa u Milanu i Buenos Ajres, da bi došlo u London. Upravnik slavnog Kovent Gardena odrešio je kesu kako bi napravio spektakl, verujući u talenat Milke Trnine za koju je znao da će trijumfovati u novoj operi slavnog kompozitora.
Okružio ju je najboljima… Dirigovao je slavni Luiđi Manćineli, Kavaradosija je pevao Fernando de Lučija, a Antonio Skoti bio je Skarpija. Uz vrhunske umetnike išli su i savršeni kostimi, pa je tako Milkin kreirao čuveni slikar Persi Anderson.
Dramski kontrasti, lepota glasa i pokreta i veličanstvenost Trninine scenske pojave doveli su do toga da posle nje ni sam Pučini nije mogao da zamisli neku drugu pevačicu u ulozi Toske.
– Nijedna Toska se nikada nije približila Trnininoj – bilo je mišljenje velikog kompozitora koji je ozareno pratio nastupe ove umetnice.
[adsenseyu4]
Godine 1896. Milka Trnina nastupila je na krunisanju ruskog cara Nikolaja II – kao poklon nemačkog cara Vilhelma II. Pevala je Izoldinu ljubavnu smrt, caričinu omiljenu ariju. Kažu da je mnogima probudila suze, a Rusi su je nagradili bogato.
Car ju je darivao velikim brošem u formi zvijezde složene od briljanata i rubina, carica briljantnom narukvicom, a jedna gospođa iz caričine svite skinula je sa prsta prsten s velikim safirom i briljantima i zamolila je da ga primi kao znak zahvalnosti za čudesan doživljaj „Isoldine ljubavne smrti“.
Neki mladi oficir, koji je isto tako želio da joj na neki način izrazi svoje oduševljenje, u nestašici prikladna dara skinuo je srebrni pojas sa svoje kozačke odore i dao joj ga da bi je sećao na trenutke sreće kojom ih je obdarila – piše u Milkinoj umetničkoj biografiji koju je pisao Mato Grković.
Na vrhuncu slave, Milka Trnina morala je da se zbog bolesti povuče. Zbog ozbiljnih problema s mimičkim živcem i neuspešnog operativnog zahvata, otkazala je turneju i naglo završala karijeru. Svoj poslednji nastup – ulogu Sieglinde, odigrala je u Prinzregententheateru 1906. godine.
Milka je bila i izuzetno samokritična te se, kad je zbog bolesti napustila scenu, postarala da svi njeni snimci budu zauvek uništeni.
Poput oca, presudila joj je upala pluća. Umrla je u Zagrebu 18. maja 1941. godine.
(Dnevno.rs)[adsenseyu5][adsenseyu6]
