U trenutku kada se u evropskim prestonicama sve glasnije govori o troškovima života, iz Moskve stiže poruka koja pokušava da uhvati upravo taj nerv.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov ocenjuje da fokus Evropske unije više nije na Ukrajini, već na svakodnevnim računima koji stižu građanima i privredi.
Govoreći 22. marta za ruske medije, Peskov je praktično stavio u prvi plan rast cena energenata kao ključni problem koji, kako tvrdi, potiskuje političke teme.
Kako je rekao, pitanje Ukrajine u ovom trenutku nije među glavnim prioritetima u Evropi, jer su, prema njegovim rečima, mnogo važniji troškovi gasa, goriva i električne energije.
U toj slici koju opisuje, Evropa deluje rastrzano. Peskov navodi da se kontinent suočava sa unutrašnjim neslaganjima i složenom situacijom, uz tvrdnju da evropske zemlje i dalje odbijaju dijalog sa Moskvom.
Istovremeno, kako kaže, postoji želja za nastavkom sukoba u Ukrajini, ali bez jasnog odgovora na pitanje kako takav kurs finansijski izdržati.
U međuvremenu, u pozadini političkih poruka, ponovo je otvorena i priča koja je nedavno izazvala pažnju evropskih medija. Reč je o navodima da je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov navodno uputio neprimerenu poruku francuskim predstavnicima tokom sastanka u Moskvi.
Peskov to odlučno odbacuje, uz napomenu da se u diplomatskim krugovima takav rečnik ne koristi.
„Niko od nas nikada ne koristi uvredljive izraze“, rekao je, dodajući jednu staru diplomatsku dosetku: diplomatija je, kako ju je opisao, veština da nekoga uputite „tamo gde ne želi da ide“, ali na način da on to prihvati bez otvorenog konflikta.
Ta formulacija, pomalo ironična, ali i poučna, možda više govori o tonu odnosa nego o samom incidentu.
Podsetimo, britanski list The Financial Times izneo je tvrdnju da su u februaru savetnici francuskog predsednika Emanuela Makrona, Emanuel Bon i Bertrand Buhvalter, tokom posete Moskvi pokušali da ubede rusku stranu da je bez Evrope nemoguće postići mirovni dogovor o Ukrajini.
Prema tom izveštaju, odgovor koji su dobili od Ušakova bio je kratak i kategoričan, uz poruku koja nije ostavljala mnogo prostora za dalju raspravu.
U celoj ovoj priči, između ekonomskih pritisaka i političkih poruka, ostaje otvoreno pitanje šta zapravo oblikuje prioritete Evrope – svakodnevni troškovi koji pogađaju građane ili dugoročne geopolitičke odluke.
I možda još važnije, koliko se ta dva nivoa uopšte mogu razdvojiti u vremenu kada se sve više prepliću.
