Naslovnica SPEKTAR Eksproprijacija po hitnom postupku – Zašto i zbog koga?

Eksproprijacija po hitnom postupku – Zašto i zbog koga?

Skupština Srbije usvojila je predložene izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji, donetog 1995. godine, što je peti put za proteklih 16 godina, a glavna novina je hitnost svih postupaka o eksproprijaciji.

Srbija koja je postala veliko gradilište, po oceni vlade koja je početkom novembra u skupštinsku proceduru uputila predlog izmena i dopuna zakona, nema vremena da kao do sada previše čeka na okončanje postupka eksproprijacije.

O problemima u izgradnji infrastrukturnih objekata, koji se, pre svega, svode na gubljenje vremena, što je bio razlog za predlaganje novih zakonskih rešenja, ovih dana je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

I premijerka Ana Brnabić uverava javnost da će novine u zakonu služiti samo tome da neki strateški projekti mogu brže da se realizuju.

Nepokretnosti se, kako je to i do sada bilo, mogu eksproprisati samo u javnom interesu koji utvrđuje vlada u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji i uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Analizirajući šta će konkretno doneti novine, advokat Predrag Savić čija se kancelarija pre svega bavi slučajevima eksproprijacije, za Sputnjik kaže da će pored privatne i zadružne i javna svojina moći da bude predmet eksproprijacije.

Hitnost postupka

Hitnost postupka eksproprijacije podrazumeva da je rok za vladu da ustanovi javni interes sveden sa 90 na 15 dana, dok je građaninu čija je imovina predmet eksproprijacije ostavljen rok od pet dana od prijema predloga o eksproprijaciji da se o njemu izjasni.

Taj rok može biti produžen za još tri dana ako u toku postupka nadležni organ smatra da je potrebno izvesti dodatne dokaze.

U tom slučaju u ta tri dana može da zakaže usmenu raspravu na koju će pozvati vlasnika nepokretnosti koja se ekspropriše. Rešenje o eksproprijaciji se donosi 15 dana nakon toga. O eventualnoj žalbi na rešenje doneto po predlogu za eksproprijaciju Ministarstvo finansija je dužno da odluči u roku od 30 dana.

Dobra intencija

Intenciju da se ceo postupak eksproprijacije završi brzo, Savić smatra dobrom i potrebnom pogotovo s obzirom na naše iskustvo da postupci eksproprijacije obeleženi sporovima pred upravnim sudskim organom umeju da traju i po nekoliko godina. Mišljenja je, ipak, da su neki predloženi rokovi previše kratki.

On smatra da nije problem kraće vreme koje vlada ima za oldučivanje jer se pretpostavlja da ona ima sve mogućnosti da u tom roku donese validnu olduku. Taj rok , kaže, nije sporan.

Prekratak rok

„Sporni su rokovi za postupanje opštinskog organa uprave. Onaj kome se oduzima zemlja treba za pet dana da se izjasni o tome da li prihvata predlog o eksproprijaciji. A onda kada se građanin izjasni, u roku od tri dana opštinski organ uprave treba da zakaže usmenu raspravu.

To je stvarno prekratak rok, jer treba valjano da obavesti građanina. Trebalo bi makar osam dana da se građaninu uruči poziv i da se on pripremi za tu usmenu raspravu“, ocena je stručnjaka za eksproprijaciju.

On precizira i da je novina u predloženim izmenama to što je u odnosu na postojeće rešenje praktično udvostručeno vreme na koje se može privremeno oduzeti nečije zemljište koje treba da posluži prilikom izgradnje objekta koji predstavlja javni interes.

Nepotrebna mera tri plus tri

Privremeno oduzimanje zemljišta,, na primer radi smeštaja radnika, materijala, mašina, trenutno je ograničeno maksimalno na tri godine, a predloženo je da taj rok na zahtev korisnika eksproprijacije može da bude produžen još za tri godine.

Po oceni Savića, privremeno oduzimanje na šest godina je vrlo dug rok i nisu retki slučajevi da je zemljište koje je vraćeno posle tri godine gotovo neupotrebljivo, pogotovo ako je reč o poljoprivrednom.

Predlog koji smatra dobrim je da organ koji vodi postupak eksproprijacije može da postavi privremenog zastupnika kada posle smrti vlasnika nepokretnosti koji je upisan u katastru nije sprovedena ostavinska rasprava.

Taj privremeni zastupnik bi istupao u postupku eksproprijacije u ime i za račun potencijalnih naslednika, odnosno sukcesora sve dok oni ne budu poznati. To bi, kako smatra, takođe, ubrzalo postupak eksproprijacije.

Građevinska, ili tržišna vrednost

Jedna od novina je i to što ako je na zemljištu koje se ekspropriše izgrađen objekat koji nije legalizovan, njegov vlasnik ima pravo na naknadu u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.

„Ranije je bilo u praksi mnogo sporova o korišćenju objekata koji nisu ozakonjeni. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je zauzeo stanovište da ako su oni izgrađeni za sopstvene potrebe i ako se ruše moraju da se plate. Sada je sporno što je nadoknada za njih predložena prema građevinskoj, a ne tržišnoj vrednosti, iako zakon kaže da se za oduzimanje nepokretnosti plaća njena tržišna vrednost“, kaže Savić.

Iako napominje da je ta odredba vrlo diksutabilna s obzirom na prava zagarntovana ustavom koji prepoznaje samo ispaltu u odnosu na tržišnu, a ne i građevinsku vrednost objekta, naš sagovornik ipak ističe da je u odnosu na dosadašnju praksu i ta naknada u skladu sa građevinskom vrednosti napredak. Ranije za bespravnu gradnju koja nije legalizovana nije bilo nikave nadoknade, podseća Savić.

(sputnik)