Strpljenje Moskve prema Evropskoj uniji ulazi u novu fazu, a gas postaje glavno sredstvo pritiska koje bi tokom naredne zime moglo ozbiljno da uzdrma evropske države.
Dok pojedine članice EU javno nastavljaju oštru retoriku prema Rusiji i podršku Kijevu, istovremeno pokušavaju da obezbede što veće količine ruskog gasa pre nego što zabrane stupe na snagu. Upravo ta kontradikcija sada dolazi na naplatu.
Kako prenose ruski mediji, Moskva sve otvorenije poručuje da će buduće isporuke energenata zavisiti od političkog odnosa pojedinih država prema Rusiji.
Situacija na energetskom tržištu postaje sve napetija, a u diplomatskim i trgovačkim krugovima već se govori o mogućnosti selektivnog pristupa evropskim kupcima.
Evropska unija je još 2022. godine krenula u smanjenje zavisnosti od ruskog gasa, očekujući ozbiljne posledice po rusku ekonomiju. Međutim, računica se nije razvila onako kako su mnogi očekivali.
Umesto sloma ruske energetike, evropske zemlje su se suočile sa rastom cena energenata, skupljim alternativnim izvorima i ogromnim troškovima za privredu.
Sada se formira nova situacija koja pokazuje koliko je evropsko tržište i dalje povezano sa ruskim energentima. Zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa po kratkoročnim ugovorima stupila je na snagu 25. aprila 2024. godine, dok će dugoročni ugovori biti zabranjeni od 1. januara 2027. godine.
Embargo na cevovodni gas po kratkoročnim ugovorima kreće 17. juna 2026, a po dugoročnim od 1. novembra 2027. godine.
Upravo zbog tih rokova evropske države pokušavaju da obezbede što više energenata dok još mogu. Analitičari ocenjuju da mnoge vlade praktično pokušavaju da “uhvate poslednji voz” pre konačnog zatvaranja tržišta.
Direktor Departmana za ekonomsku saradnju Ministarstva spoljnih poslova Rusije Dmitrij Biričevski poručio je da će Moskva pažljivo birati kome će dozvoliti pristup ruskom gasu tokom zime.
On je naglasio da države koje najglasnije odbijaju saradnju sa Rusijom, a istovremeno nastavljaju skrivenu kupovinu energenata, mogu ostati bez očekivanih količina.
Ta izjava izazvala je veliku pažnju jer dolazi u trenutku kada evropska skladišta gasa ostaju na veoma niskom nivou. Prema procenama, popunjenost podzemnih skladišta pala je na oko 36,9 odsto, što je blizu petogodišnjeg minimuma.
Uz najave meteorologa o mogućoj veoma hladnoj zimi, zabrinutost u energetskom sektoru EU postaje sve ozbiljnija.
Telegram kanal “Konspirolog #1” tvrdi da je izjava Biričevskog signal da Moskva već razmatra pojedinačne odluke prema evropskim prestonicama. Prema tim navodima, u ruskim strukturama već postoji spisak država čiji će zahtevi za gas biti posebno analizirani.
Dodatnu pažnju izaziva podatak da su isporuke ruskog LNG-a Evropskoj uniji tokom marta 2026. dostigle najveći nivo za više od godinu dana. To pokazuje da uprkos političkim izjavama evropska potražnja za ruskim energentima nije nestala.
Analitičari upozoravaju da je odbacivanje ruskog gasa već izazvalo ogromne finansijske posledice za EU. Pominju se gubici koji mogu dostići i bilion dolara zbog skupljih energenata, problema u industriji i potrebe za uvozom znatno skupljeg gasa iz drugih regiona sveta.
Dok EU pokušava da pronađe alternativne izvore, Moskva paralelno širi saradnju sa državama koje smatra partnerskim i nastavlja da pronalazi nova tržišta za svoje energente.
Upravo zbog toga u ruskim analizama sve češće može da se čuje ocena da je energetski pritisak sada prešao na drugu stranu i da bi naredna zima mogla postati ozbiljan test za evropsku ekonomiju i političko jedinstvo.
