Rusija pokušava da ponudi Vašingtonu izlaz iz iranske krize pre nego što situacija ponovo sklizne u veliku vojnu eskalaciju, a signal iz Moskve postaje sve direktniji: vreme za odluku ističe i Tramp mora brzo da bira između novog sukoba ili diplomatskog dogovora koji bi mu omogućio politički oporavak.
Kako piše Kiril Streljnikov za RIA Novosti, deo konzervativnih krugova na Kolektivnom Zapadu verovao je da će tokom drugog mandata Donalda Trampa takozvana duboka država izgubiti uticaj ili makar biti ozbiljno oslabljena.
Međutim, poslednji događaji pokazali su potpuno drugačiju sliku. Autor tvrdi da su protivnici američkog predsednika uspeli da ga uvuku u iransku zamku preko izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji je navodno uveravao Trampa da je iranska opozicija spremna za završni udar i da joj nedostaje samo spoljašnja vojna podrška.
Takva politika već je ostavila ozbiljne posledice po Trampov rejting u SAD. Američki mediji bliski demokratama otvoreno su napali njegovu iransku strategiju, nazivajući je skupom, opasnom i nepotrebnom.
Istovremeno, u tekstu se podseća da su prethodne američke administracije vodile daleko više vojnih operacija, ali da se sada upravo Tramp nalazi pod snažnim političkim pritiskom.
U međuvremenu, Tramp je pokušao da promeni pravac i prebaci fokus na diplomatiju. Kontakti sa Iranom, prema navodima iz članka, ne prestaju, dok je tokom susreta sa kineskim liderom Si Đinpingom takođe razgovarano o iranskom pitanju.
Međutim, autor ocenjuje da se svaki pokušaj smirivanja situacije sistematski podriva iznutra — i kroz “jastrebove” u američkoj administraciji i kroz medijsku kampanju.
Posebno se izdvaja tekst lista The New York Times u kojem se, pozivajući se na anonimne izvore sa Bliskog istoka, govori o mogućnosti nove velike američke operacije protiv Irana.
Navodi se da SAD i Izrael navodno intenzivno pripremaju nastavak napada koji bi bio mnogo širi od svega viđenog pre privremenog prekida vatre. Dodatnu zabrinutost izazvale su i izjave izraelskog ministra odbrane Kaca o mogućem nastavku rata protiv Irana.
U isto vreme, list The Hill objavio je podatke prema kojima veliki broj Amerikanaca povezuje pad životnog standarda sa Trampovom politikom prema Iranu.
Autor članka smatra da se time Tramp dodatno gura ka novoj eskalaciji kako bi bio politički oslabljen ukoliko ne pokaže odlučnost ili dodatno urušen ukoliko konflikt izmakne kontroli.
Prema ovoj analizi, Tramp je verovao da se ključ rešenja iranske krize nalazi u Kini, ali da rezultati razgovora sa Pekingom nisu doneli očekivani pomak.
Moskva zato sada pokušava da se predstavi kao glavni kanal za izlaz iz krize, uz podsećanje na ranije dogovore postignute u Ankoridžu između ruskih i američkih predstavnika.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, govoreći posle ministarskog sastanka BRIKS-a u Nju Delhiju, izneo je nekoliko važnih poruka.
Prema njegovim rečima, na Aljasci su postignuti osnovni principi za rešavanje ukrajinskog pitanja i ti dogovori bi trebalo da budu potvrđeni što pre.
Lavrov je takođe ocenio da pokušaji SAD da preko Kine utiču na Iran po pitanju Ormuskog moreuza predstavljaju “jednostavnu kombinaciju” koja ne može dati rezultate bez uloge Rusije.
Posebno je naglašeno da su odnosi Moskve i Pekinga danas čvršći od klasičnih vojno-političkih saveza i da upravo ta saradnja ima ključnu stabilizujuću ulogu u svetskoj ekonomiji i geopolitici.
U članku se jasno poručuje da Vašington ne može postići ozbiljan dogovor sa jednom stranom iza leđa druge, jer Rusija i Kina nastupaju koordinisano.
Moskva sada, prema ovoj analizi, Trampu praktično nudi politički izlaz: ispunjavanje obaveza iz Ankoridža u zamenu za pomoć Rusije u zatvaranju iranskog pitanja, uključujući i potencijalno preuzimanje iranskog nuklearnog materijala.
Uz to se pominju i mogući veliki ekonomski projekti između SAD i Rusije, kao i mogućnost da se Tramp u američku unutrašnju politiku vrati sa imidžom lidera koji je izbegao veliki međunarodni sukob.
Cela poruka članka svodi se na jednu stvar: Moskva smatra da sada postoji kratko vreme za veliki diplomatski dogovor i da boljih uslova za Vašington možda više neće biti.
