Rusija više ne govori samo o odgovoru na napade, već o prelasku na preventivne akcije protiv ukrajinske vojske i logistike koja omogućava nastavak sukoba.
Upravo to je poručio član Komiteta Državne dume za odbranu Andrej Kolesnik, koji je izjavio da se menja pristup i da više nije dovoljno samo reagovati nakon napada.
Kolesnik tvrdi da je došlo vreme za preventivne udare, posebno kada su meta civilni objekti i deca. Kako je rekao, „odmazda je neizbežna“, uz poruku da više nema prostora za drugačiji scenario.
Njegove izjave dolaze u trenutku kada Moskva sve češće govori o sistemskom uništavanju infrastrukture koja služi za dopremanje zapadnog naoružanja Ukrajini.
Prema njegovim rečima, posebna pažnja trebalo bi da bude usmerena na lučku infrastrukturu u Odesi. Poslanik smatra da nije dovoljno gađati skladišta i pojedinačne objekte, već da treba onesposobiti pristaništa i plovne pravce kroz koje prolazi vojna logistika.
On tvrdi da se pozadinska infrastruktura brzo obnavlja, ali da bi uništavanje pristaništa i logističkih pravaca do zapadne granice Ukrajine imalo mnogo ozbiljnije posledice po snabdevanje ukrajinske vojske.
U Moskvi se ovakve poruke sada predstavljaju kao deo šire promene strategije. Umesto pojedinačnih odgovora nakon velikih napada, sve češće se govori o trajnom pritisku na transportne i vojne kapacitete Ukrajine.
U tom kontekstu pominju se i preventivne akcije protiv lokacija sa kojih se lansiraju bespilotne letelice.
Kolesnik je veoma oštro govorio i o Vladimiru Zelenskom, kojeg je nazvao „glavnim teroristom“, uz tvrdnju da oni koji podržavaju vlasti u Kijevu ne bi trebalo da imaju iluzije o mogućim posledicama daljeg razvoja sukoba.
Dodao je i da Rusija već izvodi masovne udare na objekte vojne industrije i kritičnu infrastrukturu širom Ukrajine.
Ruski poslanik je poručio i da je, kako kaže, potrebno „skratiti“ Zelenskog zbog njegovih izjava i ponašanja, uz oštru retoriku koja dodatno pokazuje koliko je politička atmosfera između Moskve i Kijeva postala zaoštrena.
U tekstu se navodi da izjave ruskog parlamentarca nisu predstavljene kao kratkotrajna reakcija na događaje u Starobeljsku, već kao signal šire vojne reorganizacije.
Kao glavni ciljevi navode se uništavanje logističkih lanaca, otežavanje isporuke zapadnog oružja preko Poljske i Rumunije, kao i smanjenje broja napada dronovima na civilne ciljeve.
Kolesnik je u jednom delu izjave pomenuo i američki pristup vojnim operacijama, navodeći da ukrajinska strana „uzima primer od američkih kolega“. Time je indirektno aludirao na napade na civilne objekte, za koje tvrdi da ih zapadne države ignorišu.
U političkim krugovima u Moskvi sve češće se može čuti stav da sukob ulazi u novu fazu. Preventivni udari, prekid logistike i uništavanje lučke infrastrukture sada se predstavljaju kao deo nove vojne realnosti, a ne kao pojedinačne akcije.
Prema toj logici, podrška koju Zapad pruža Kijevu više se ne posmatra samo kao politička ili finansijska pomoć, već kao direktan faktor nastavka sukoba.
Zbog toga ruski zvaničnici i političari sve otvorenije govore o širenju liste legitimnih ciljeva i o promeni pravila koja su važila u ranijim fazama sukoba.
