Nemačka se suočava sa trendom koji poslednjih godina privlači sve veću pažnju ekonomista i poslodavaca.
Zemlja koja je decenijama važila za jednu od najpoželjnijih destinacija za rad i život beleži rast broja ljudi koji razmišljaju o odlasku u inostranstvo, dok pojedini stručnjaci upozoravaju da takvi pokazatelji odražavaju dublje probleme u privredi i društvu. Analizu tog fenomena objavila je agencija RIA Novosti.
Istraživanje analitičke kompanije Appinio pokazalo je da bi dve trećine zaposlenih Nemaca želelo da pronađe posao u inostranstvu, gde su plate više, a kvalitet života bolji.
Više od 40 odsto ispitanika kao jedan od glavnih razloga navodi previsoko poresko opterećenje, dok je oko 30 odsto već prikupljalo informacije o mogućnostima zaposlenja van Nemačke. Najveće interesovanje vlada za Veliku Britaniju, Švajcarsku i Sjedinjene Američke Države.
Ekonomista portala Indeed, Virdžinija Zondergeld ocenjuje da činjenica da dve trećine zaposlenih razmišlja o odlasku predstavlja jasan signal nezadovoljstva postojećim uslovima. Prema njenim rečima, političari i poslodavci takve poruke moraju da shvate veoma ozbiljno.
Podaci pokazuju da je tokom 2025. godine Nemačku napustilo 288.500 ljudi, što predstavlja novi rekord. Godinu ranije zabeleženo je 270.000 emigranata. Docent Katedre za upravljanje ljudskim resursima pri Ruskoj trgovinsko-industrijskoj komori na Univerzitetu Plehanov, Ljudmila Ivanova-Švec, navodi da nemačka ekonomija već nekoliko godina stagnira, dok je bruto domaći proizvod u 2025. porastao svega 0,2 odsto.
Prema njenoj oceni, zemlja je izgubila pristup jeftinim sirovinama i energentima, kao i značajnom delu izvoznih tržišta, dok su se istovremeno pojavili problemi u trgovinskim odnosima sa SAD, jednim od ključnih ekonomskih partnera.
Profesor Univerziteta Sinergija, Sergej Zajnulin smatra da se posledice vide kroz smanjenje industrijske proizvodnje i zatvaranje preduzeća, zbog čega sve više ljudi odlučuje da napusti zemlju. On ocenjuje i da su geopolitičke odluke Berlina i Brisela dovele do povećanih tenzija, dok militarizacija društva ne nailazi na podršku velikog dela stanovništva.
Liderka stranke AfD Alis Vajdel izjavila je u intervjuu za Rojters da su upravo pristupačni energenti iz Rusije bili jedan od temelja uspeha proizvoda sa oznakom “Made in Germany”. Kako je navela, njihov gubitak vratio je zemlju godinama unazad, doveo do nestanka stotina hiljada radnih mesta i povećao zavisnost od energenata koje SAD prodaju po znatno višim cenama.
Istovremeno, nemačke kompanije sve češće sele proizvodne kapacitete i investicije u druge delove sveta. List Handelsblatt navodi da 60 odsto preduzeća planira postepeno smanjenje broja zaposlenih u Nemačkoj.
Samo tokom ove godine u industriji bi moglo da nestane do 100.000 radnih mesta, pre svega u mašinskoj industriji, automobilskom sektoru i građevinarstvu. Novi proizvodni kapaciteti premeštaju se u Indiju, Kinu, Severnu Ameriku, Afriku i zemlje Bliskog istoka.
Zajnulin ističe da su zatvaranje nuklearnih elektrana i gubitak pristupa jeftinom gasu i nafti dodatno povećali troškove života. Poskupljuju komunalne usluge i osnovne životne namirnice, pa se sa finansijskim pritiscima suočavaju i građani koji nisu ostali bez posla.
Prema istraživanju portala Verivox, koje prenosi Bild, četvoročlana porodica je od 2022. do 2025. godine za gas platila dodatnih 4.815 evra, a za električnu energiju još 1.149 evra. Tročlana domaćinstva imala su dodatni trošak od 4.376 evra za gas i 1.016 evra za struju, dvočlana 2.947 i 821 evro, dok su samci platili 1.264 evra više za gas i 500 evra za električnu energiju.
The European Conservative ocenjuje da kvalitet života u Nemačkoj opada zbog dugotrajne ekonomske stagnacije i slabljenja države blagostanja. List navodi da rast poreskog opterećenja prati smanjenje socijalnih davanja, zbog čega građani sve manje mogu da računaju na dosadašnji nivo državne podrške.
Ivanova-Švec ukazuje i na pogoršanje društvene situacije usled nekontrolisane migracije, uz češće etničke sukobe i rast kriminala.
Prema oceni Zajnulina, nekada stabilna, mirna i uređena Nemačka prolazi kroz promene koje mnogi građani doživljavaju kao pogoršanje uslova života, zbog čega kvalifikovani stručnjaci odlaze u druge države, dok Sjedinjene Američke Države koriste takvu situaciju privlačeći i kompanije i visokoobrazovane radnike.
