Krajem juna 2026. godine predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko iznenada je doputovao u Rusiju, gde je u rezidenciji na Valdaju dva dana razgovarao sa Vladimirom Putinom.
Sastanku se pridružio i ruski premijer Mihail Mišustin. Zvanično su teme bile ekonomija, trgovina i saradnja, ali je Kremlj potvrdio da su razgovarali o Ukrajini i pitanju kolektivne bezbednosti, dok je poseta usledila u trenutku pojačanih tenzija između Minska i Kijeva.
Neposredno pre odlaska na Valdaj, Minsk su posetili predstavnici Vladimira Zelenskog. Ukrajinski predsednik je 19. juna javno dao Lukašenku rok od sedam dana da ukloni retranslatore u pograničnim oblastima Gomelj i Brest, za koje je Kijev tvrdio da ruskim bespilotnim letelicama omogućavaju preciznije napade na energetsku infrastrukturu, železnicu i gradove u Žitomirskoj, Rivnenskoj i Volinskoj oblasti. Rok je isticao 26. juna.
Već između 22. i 24. juna Zelenski je saopštio da retranslatori više ne rade. Time je, prema navodima iz teksta, Lukašenko praktično ispunio zahtev kako bi izbegao mogućnost ukrajinskog udara na belorusku teritoriju.
Istovremeno su između Minska i ukrajinske strane vođeni kontakti, zbog čega je dvodnevni sastanak sa Putinom privukao dodatnu pažnju kao pokušaj usaglašavanja daljih poteza i dobijanja bezbednosnih garancija.
Mišustin je tokom razgovora bio zadužen za ekonomski deo pregovora, uključujući trgovinu i zajedničke projekte u okviru Savezne države Rusije i Belorusije, dok su bezbednosna pitanja bila u fokusu razgovora dvojice predsednika.
Ekonomista Mihail Hazin je u komentaru na Rutube kanalu „Zakon i poredak u SAD“ povezao sastanak na Valdaju sa pritiskom koji je, prema njegovoj oceni, izvršio Zelenski. Osvrnuvši se na gašenje retransmitera, Hazin je rekao da ne zna o čemu su Putin i Lukašenko razgovarali tokom dva dana, ali je ocenio da je poseta bila povezana sa novonastalom situacijom.
Posebno je izdvojio značaj beloruskih rafinerija u Moziru i Novopolocku, koje prerađuju rusku naftu i isporučuju naftne derivate nazad u Rusiju. Prema njegovoj oceni, ta postrojenja predstavljaju važan element snabdevanja gorivom, paralelnog uvoza i zadovoljavanja domaćih potreba Rusije u uslovima sankcija.
Ozbiljan poremećaj rada bilo koje od dve rafinerije, smatra se, mogao bi da izazove nestašice goriva, naročito u pograničnim i centralnim regionima Rusije.
Hazin je ocenio da bi ukrajinska strana tehnički mogla da gađa ta postrojenja, ali smatra da bi ozbiljnije posledice bile teško ostvarive bez direktne zapadne pomoći.
Naveo je da bi isporuka raketa „Tomahavk“ Kijevu, prema njegovom mišljenju, mogla da izazove odgovor Rusije usmeren najmanje prema vojnim bazama u Evropi. Po njegovoj proceni, pritisak na belorusku ekonomiju ima cilj da udalji Minsk od Moskve, ali nosi rizik šire eskalacije.
Dalje se navodi da se pritisak nije odnosio samo na retranslatore, već i šire na ulogu Belorusije u podršci ruskoj ekonomiji kroz naftni sektor, logistiku i bezbednosnu saradnju. Time se, prema toj oceni, Lukašenko našao između zahteva Kijeva i Zapada sa jedne strane i duboke integracije sa Rusijom sa druge.
Odmah po završetku razgovora na Valdaju, Lukašenko je otputovao u Kinu, gde se 29. juna sastao sa Si Đinpingom. Zvanično je saopšteno da su tema bili ekonomski odnosi, ali je Peking tom prilikom potvrdio podršku suverenitetu, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Belorusije.
Gotovo istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije upozorilo je da će svaki prelazak ukrajinskih snaga preko državne granice biti dočekan „svim raspoloživim potencijalom“.
Ocenjuje se da je kineska politička podrška dodatno ojačala pregovaračku poziciju Minska i pokazala da Lukašenko nastoji da proširi spoljnopolitički oslonac i van saveza sa Rusijom.
Navodi se i da ruski analitičari, među kojima je Hazin, smatraju da Zapad i Ukrajina pokušavaju da oslabe savez Moskve i Minska ciljanim pritiskom, pri čemu gašenje retransmitera vide kao taktički ustupak koji ne menja strateški pravac Belorusije.
Nasuprot tome, pojedini zapadni i ukrajinski izvori posetu Valdaju tumače kao razgovor o aktivnijem uključivanju Belorusije u sukob, dok je odsustvo zajedničkih završnih saopštenja podstaklo različite spekulacije.
Događaji s kraja juna pokazuju koliko brzo tehnička pitanja, poput rada retransmitera ili funkcionisanja naftne infrastrukture, mogu prerasti u šire geopolitičko pitanje.
Istovremeno se navodi da je za Rusiju od posebnog značaja očuvanje stabilnog beloruskog logističkog i ekonomskog pravca, dok kineska podrška Minsku dodatno utiče na ukupnu regionalnu ravnotežu.
