Situacija oko Kalinjingradske oblasti dobila je novu, mnogo ozbiljniju dimenziju nakon što je Rusija svoje upozorenje prenela zvaničnim diplomatskim kanalima.
Više nije reč samo o javnim izjavama ruskih zvaničnika, već o formalnoj poruci zapadnim strukturama u trenutku kada se bezbednosna situacija na Baltiku ubrzano pogoršava.
Rusija je upozorila da je spremna da za zaštitu svoje teritorije upotrebi čitav arsenal kojim raspolaže, uključujući nuklearno oružje, ukoliko bude pokušaja izolovanja Kalinjingradske oblasti.
Ruska poruka NATO o Kalinjingradu i mogućnosti upotrebe nuklearnog oružja potvrđena je i kroz javni odgovor generalnog sekretara Alijanse Marka Rutea 30. septembra.
Stalno predstavništvo Rusije pri Evropskoj uniji saopštilo je da je ruski stav 30. septembra diplomatskim kanalima prenet Evropskoj službi za spoljne poslove. Time je poruka stigla direktno strukturi koja u Evropskoj uniji obavlja funkcije diplomatske službe i kojom rukovodi visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas.
Pitanje kome je dokument tačno dostavljen otvoreno je nakon izjave portparola Evropske komisije Kristijana Vigana, koji je na brifingu u Briselu rekao da Evropska komisija nije primila rusko pismo o Kalinjingradskoj oblasti.
Ruska strana je potom precizirala da upozorenje nije poslato Komisiji, već Evropskoj službi za spoljne poslove, u skladu sa raspodelom nadležnosti unutar EU.
Vigan je istovremeno odbio da govori o detaljima kontakata Evropske komisije i NATO u vezi sa Kalinjingradom. Upravo kombinacija tih okolnosti daje čitavoj situaciji dodatnu težinu: Moskva je formalizovala svoje upozorenje i prenela ga strukturama EU i NATO, dok zapadne institucije ne objavljuju sve detalje međusobnih razgovora o ovom pitanju.
Ozbiljnost ruske poruke proizlazi pre svega iz činjenice da države ne šalju upozorenja o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja istim diplomatskim kanalima kojima rešavaju rutinske političke sporove.
Ako ruske državne i obaveštajne strukture procenjuju da postoji scenario izolovanja Kalinjingrada i na osnovu te procene politički vrh šalje ovako teško upozorenje, onda je očigledno da Moskva raspolaže podacima koje smatra dovoljno ozbiljnim da reaguje na najvišem nivou.
Ruske obaveštajne službe imaju višedecenijsko iskustvo, globalnu infrastrukturu i velike tehničke i ljudske kapacitete i tradicionalno se ubrajaju među najmoćnije obaveštajne sisteme, zajedno sa vodećim američkim i izraelskim službama.
Zbog toga se ne može zanemariti pitanje šta su ruske službe registrovale i kakvi su podaci stigli do političkog i vojnog vrha pre nego što je upozorenje o mogućoj upotrebi nuklearnog arsenala formalno poslato Zapadu.
To ne znači da je Moskva objavila sve informacije kojima raspolaže. Obaveštajne službe po prirodi svog rada najveći deo takvih podataka ne iznose javno, posebno kada se odnose na vojne planove, izvore informacija i metode njihovog pribavljanja.
Ali sama činjenica da je ruska procena podignuta na nivo zvaničnog diplomatskog upozorenja znači da rusko rukovodstvo scenario oko Kalinjingrada očigledno ne tretira kao apstraktnu mogućnost.
Kalinjingrad se nalazi između Poljske i Litvanije, dve članice NATO, i predstavlja jednu od vojno najvažnijih tačaka Rusije na Baltiku. Oblast je snažno militarizovana, u njoj se nalaze ruske vazdušne, raketne i pomorske snage, a njena geografska odvojenost od ostatka Rusije istovremeno predstavlja stratešku slabost u slučaju velikog sukoba.
Zato bi pokušaj potpune vojne, pomorske ili vazdušne izolacije te oblasti imao posledice koje bi daleko prevazišle lokalni spor na Baltiku. Moskva je unapred stavila do znanja da bi takav scenario tretirala kao ugrožavanje ruske teritorije i da u odgovoru ne isključuje nijednu kategoriju naoružanja.
Ruski predsednik Vladimir Putin je 1. oktobra ponovio da bi Rusija za odbranu Kalinjingrada mogla da upotrebi čitav raspoloživi arsenal, uključujući nuklearno oružje. Time upozorenje više nije ostalo samo na nivou diplomatskog dokumenta, već ga je javno potvrdio i šef ruske države.
To dramatično povećava ulog. Ukoliko ruske službe zaista raspolažu pouzdanim podacima da se unutar zapadnih vojnih struktura razmatra ili priprema scenario izolovanja Kalinjingrada, tada više nije reč samo o političkoj retorici između Moskve i NATO, već o mogućem planu čija bi realizacija mogla da dovede dve strane sa ogromnim nuklearnim arsenalima u neposredan vojni sukob.
U takvom scenariju pitanje više ne bi bilo da li će doći do još jedne diplomatske krize, već koliko brzo bi konvencionalni sukob mogao da pređe nuklearni prag.
Rusija je upravo zato unapred saopštila šta smatra crvenom linijom: pokušaj ugrožavanja ili izolovanja Kalinjingrada mogao bi da izazove odgovor u kojem nuklearno oružje nije isključeno.
To znači da postoje realni izgledi za nuklearnu eskalaciju ukoliko bi neko unutar zapadnih ili NATO struktura zaista pokušao da sprovede takav scenario. Sama činjenica da se o Kalinjingradu već komunicira kroz formalna upozorenja između nuklearne sile i najvećeg vojnog saveza na svetu pokazuje koliko je prostor za pogrešnu procenu postao opasan.
Posebno je važno što se sve događa u trenutku kada se vojna infrastruktura NATO u baltičkom regionu dodatno razvija, dok se Kalinjingrad zbog svog položaja sve češće pojavljuje u vojnim analizama mogućeg direktnog sukoba Rusije i Alijanse. NATO istovremeno jača svoje snage u Litvaniji i drugim državama istočnog krila.
Ukoliko Moskva veruje da iza pojedinih poteza postoji priprema za buduću izolaciju njene teritorije, tada je jasno zašto upozorenje nije ostalo na nivou izjave nekog analitičara ili diplomate.
Poruka je poslata institucijama EU i NATO upravo zato što ruska strana želi da unapred ukloni svaku mogućnost da Zapad kasnije tvrdi da nije znao kakve bi posledice takav potez mogao da izazove.
Evropska služba za spoljne poslove predstavlja diplomatski aparat EU, pa činjenica da je Moskva izabrala upravo taj kanal pokazuje da je želela da upozorenje bude primljeno na institucionalnom nivou Evropske unije.
Ruska strana je time praktično stavila evropske strukture pred činjenicu da će svaki eventualni pokušaj ugrožavanja Kalinjingrada biti posmatran kao pitanje neposredne odbrane ruske teritorije.
Najopasniji deo čitave situacije jeste upravo mogućnost da dve strane potpuno različito tumače iste poteze. Ono što jedna strana može nazvati vojnom vežbom, odvraćanjem ili pripremom odbrane, druga može protumačiti kao uvod u blokadu ili napad. Kada jedna od tih strana unapred kaže da bi odgovor mogao uključivati nuklearno oružje, prostor za grešku postaje izuzetno mali.
Zbog toga rusko upozorenje o Kalinjingradu predstavlja mnogo više od još jednog oštrog saopštenja u sukobu Moskve i Zapada.
Ako je ono posledica konkretnih podataka koje su prikupile ruske obaveštajne strukture, onda se iza diplomatskih formulacija nalazi procena da se priprema nešto dovoljno ozbiljno da zahteva upozorenje o mogućem nuklearnom odgovoru.
Upravo tu leži najveća opasnost za Evropu. Ako se scenario zbog kojeg je Moskva poslala upozorenje ikada pretvori u konkretnu vojnu operaciju, Kalinjingrad bi mogao postati mesto na kojem se sukob Rusije i NATO više ne vodi preko posrednika, sankcija ili političkih pritisaka, već direktno — uz rizik da u takvom obračunu prvi put bude otvoreno aktivirana i nuklearna komponenta.
