Najnovije zaoštravanje situacije na Bliskom istoku i dramatične promene u globalnoj arhitekturi moći bile su centralna tema ekskluzivnog geopolitičkog razgovora objavljenog pod naslovom „Iran Retaliates: Full Evacuation Ordered As WMD Hits Tel Aviv“.
U ovoj dubokoj i beskompromisnoj analizi, svetski priznati američki ekonomista i profesor Džefri Saks (Jeffrey Sachs) i istaknuti profesor Sejed Marandi (Seyed Marandi) ogolili su promašaje zapadne strategije i detaljno obrazložili zašto su Vašington i Tel Aviv pretrpeli strateški fijasko u sukobu sa Teheranom.
Vojna i geopolitička strategija Sjedinjenih Američkih Država i Izraela pokrenuta 28. februara pokazala se potpuno pogrešnom, jer Vašington i Tel Aviv nisu bili pripremljeni za dugotrajni sukob niti za sposobnost Irana da uzvrati, ocenio je američki ekonomista i profesor Džefri Saks.
Prema njegovim rečima, inicijalna premisa ove operacije bila je brza, jednodnevna smena režima u Teheranu i preuzimanje kontrole nad zemljom, što se pokazalo kao nepromišljena, ilegalna i nemoralna ideja.
Saks naglašava da SAD sada nemaju razumnu poziciju niti mogućnost da nametnu svoje zahteve, zbog čega administracija Donalda Trampa mora odmah da prekine sukob, povuče snage pre nego što eskalacija dovede do razornog regionalnog rata.
Ideološke zablude i institucionalna realnost Irana
Koreni neuspeha zapadne politike leže u duboko ukorenjenom orijentalističkom narativu unutar američke političke elite, objasnio je profesor Sejed Marandi. On navodi da donosioci odluka na Zapadu sistematski potcenjuju svoje imenovane protivnike, posmatrajući ih kroz prizmu korupcije, nesposobnosti, nepopularnosti i nestabilnosti.
Zbog uverenja da je iranski poredak po prirodi nestabilan, Vašington smatra da je dovoljno izvršiti snažan pritisak kako bi došlo do kolapsa, te nakon neuspeha vojnih operacija prelazi na strategiju opsade i ekonomskog iscrpljivanja.
Marandi ističe da je realnost potpuno drugačija jer Islamska Republika Iran poseduje snažne državne institucije, sofisticirano društvo i rukovodstvo, kompetentnu vojsku i narodni legitimitet, što je čini izuzetno ozbiljnim protivnikom koji se neće predati uprkos gubicima.
Saks se saglasio sa ovom ocenom, dodajući da američka elita u Vašingtonu, vođena logikom globalne imperije, ne može da prizna sopstvenu slabost ili poraz. Iz tog razloga, predsednik Tramp svakodnevno iznosi pretnje i zahteve kako bi fingirao snagu, uprkos jasnim činjenicama sa terena.
Prema Saksovom tumačenju, neprijateljstvo prema Iranu datira još od 1953. godine, kada su SAD srušile demokratsku iransku vladu i uspostavile policijsku državu koja je trajala 26 godina. Činjenica da su Iranci zbacili taj režim i povratili suverenitet posmatra se kao uvreda za imperiju, koja sada kroz osvetu pokušava da pošalje poruku celom svetu.
Kolaps petrodolara i preusmeravanje globalne ekonomije
Blokada i zatvaranje Ormuskog moreuza nanose ogromne ekonomske troškove celom svetu usled nestašice energenata, a posledice se snažno osećaju i unutar SAD. Saks navodi da je podrška Trampu u strmoglavom padu pred predstojeće izbore, na kojima će predsednik izgubiti kontrolu nad najmanje jednim domom Kongresa, pod uslovom da glasovi budu pošteno prebrojani.
Iran je pre nekoliko nedelja u sporazumu o prekidu vatre ponudio otvaranje moreuza, ali su SAD nastavile sa blokadom, što Saks ocenjuje kao iracionalno ponašanje.
Ekonomske sankcije i pritisci koje SAD koriste kao oružje ubrzavaju pad hegemonije američkog dolara, ocenjuje Marandi. On podseća da je proces podrivanja dolara započeo odmah nakon „unipolarnog momenta“ i raspada Sovjetskog Saveza, kada su SAD, umesto da se fokusiraju na sopstveni ekonomski razvoj, počele da nameću volju celom svetu kroz sankcije i ratove nakon 11. septembra.
Politika maksimalnog pritiska, započeta pod Obaminom administracijom, privremeno je stvorila poteškoće Teheranu, ali je njena masovna primena protiv Rusije i Kine podstakla države da kolektivno potraže alternativne sisteme trgovine.
Budući da je petrodolar zasnovan na trgovini naftom, smanjenje tog obima ubrzava jačanje saveza unutar organizacija BRIKS i Šangajske organizacije za saradnju (SOK).
Beskorisnost američkih sankcija i zamrznutih sredstava
Pitanje američkih sankcija i zamrznutih iranskih sredstava, koja iznose više milijardi dolara, Saks vidi kao direktnu i nelegalnu krađu. Ipak, on savetuje iranskim vlastima da ne prave bezbednosne ustupke radi povraćaja tog novca, jer ta sredstva, iako značajna, ne čine preveliki udeo u ukupnom nacionalnom dohotku Irana.
Saks naglašava da američko tržište za Iran nema nikakav značaj pošto Teheran svoju naftu dominantno prodaje Aziji, pre svega Kini, koja je jasno stavila do znanja da će nastaviti kupovinu bez obzira na stav Vašingtona.
„Kao ekonomista vam kažem da ovo nije komplikovano. Nema nijednog razloga na svetu da iranska trgovina sa Kinom ima bilo kakve veze sa američkim dolarom. Sve što je Iranu potrebno može kupiti u Kini, verovatno jeftinije i kvalitetnije“, istakao je Saks.
On je dodao da su pre 11 godina SAD, a ne Iran, pocepale nuklearni sporazum kojeg se Teheran skrupulozno pridržavao, što potvrđuje nesposobnost Vašingtona da pošalje profesionalne pregovarače umesto biznis partnera i zetova.
Rešenje kratkoročne krize ne zahteva nikakav novi ugovor ili memorandum, već isključivo povlačenje američke vojske, nakon čega bi Iran i Oman ponovo regulisali i otvorili svoj međunarodni plovni put.
Religijski uticaji, izraelski lobi i buđenje javnosti na Zapadu
Analizirajući strukturu američke spoljne politike na Bliskom istoku, Saks je naveo četiri ključna faktora: kontrolu nad naftom koja datira od namera Vinstona Čerčila i Britanske imperije početkom 20. veka, uspostavljanje vojnih baza radi ograničavanja Rusije, antiislamski narativ vladajuće klase i ulogu Izraela.
Saks ističe da aktuelni sekretar rata Pit Hegset (Pete Hegseth) ima tetovažu iz Krstaških ratova o Božjoj volji, što ilustruje specifičan mentalitet u vrhu vlasti. Izraelski lobi u SAD dominantno čine hrišćanski evangelisti, a ne Jevreji.
Kao primer navodi američkog ambasadora u Izraelu, protestantskog propovednika Majka Hakabija (Mike Huckabee), koji granice Izraela definiše na osnovu Biblije – od reke u Egiptu do reke Eufrat – ignorišući međunarodno pravo i presude Međunarodnog suda pravde koji nalažu povratak na granice od 4. juna 1967. godine.
Uprkos agresivnoj medijskoj propagandi, svest građana unutar SAD i na Zapadu se dramatično menja, naglasio je Marandi. On se pozvao na nedavno istraživanje javnog mnjenja među američkim Jevrejima, koje je pokazalo da približno 50 odsto mlađih od 35 godina veruje da Jevreji i Palestinci treba da koegzistiraju u jednoj državi, što implicira da više ne podržavaju cionizam.
Marandi navodi da mlađe generacije Amerikanaca, kako hrišćani tako i mladi republikanci, jasno prepoznaju etnosuprematizam i protive se genocidu koji se sprovodi nad stanovništvom u Gazi, na Zapadnoj obali i u Libanu.
Ključnu ulogu u ovom informativnom zaokretu imaju javne ličnosti poput Takera Karlsona (Tucker Carlson), Kendis Ouvens (Candace Owens) i novinara Maksa Blumentala (Max Blumenthal), čiji stavovi postaju deo mejnstrima.
Saks je potvrdio da bi povlačenje iz sukoba bilo izuzetno popularan potez među građanima SAD koji su umorni od imperijalnih ratova i žele preusmeravanje triliona dolara u obnovu domaće infrastrukture i škola.
Pozivajući se na reči američkog pisca Marka Tvena (Mark Twain) da je rat Božji način da Amerikance nauči geografiji, Saks je zaključio da je američka javnost kroz ovaj sukob spoznala da je Iran velika i sofisticirana drevna civilizacija stara najmanje 5.000 godina, sa kojom u budućnosti treba razvijati odnose kroz mir, turizam i naučnu razmenu umesto kroz oružane sukobe.
