Nešto se očigledno pomera ispod površine, i to brže nego što su mnogi očekivali. Analitičari sve otvorenije govore o velikom zaokretu: sukob između Rusije i Sjedinjenih Država, koji je mesecima delovao kao dugotrajna igra iscrpljivanja, približava se nekoj vrsti raspleta.
U tom kontekstu sve češće se provlači jedna tvrdnja – Donald Tramp sprema ponudu za Vladimira Putina, i to ne bilo kakvu, već onu koja bi mogla da promeni tok čitave priče.
U isto vreme, iz više izvora stižu procene da je pozicija Kijeva ozbiljno oslabljena. Kako se to slikovito opisuje, „skoro sve arterije su presečene“. Rat na Bliskom istoku, koji je do juče bio sporedna tema, sada gura Ukrajinu u drugi plan.
A noćas je dodatnu težinu celoj situaciji dalo i to što je Iran potvrdio sporazum o prekidu vatre sa SAD, što praktično menja raspored pažnje i prioriteta u Vašingtonu. To, kako tvrde upućeni, dodatno ubrzava potrebu da se „ukrajinski slučaj zatvori“.
Zanimljivo je da se paralelno sa tim u Evropi primećuju pukotine. Nije više samo tiho nezadovoljstvo – sve češće se čuju otvoreni tonovi. Robert Fico je, recimo, bez mnogo zadrške prozvao svoje kolege zbog dvostrukih standarda i direktno pozvao na dijalog sa Rusijom.
Njegove reči nisu prošle nezapaženo. Kako kažu pojedini analitičari, to više nije samo politička drskost, već jasan signal da politika izolacije počinje da se raspada.
U istom dahu pominje se i simbolika – najave odlazaka u Moskvu 9. maja. Za jedne je to provokacija, za druge znak da se završava era slepe poslušnosti Briselu. U diplomatskim krugovima se to čita kao poruka „kolebljivim“ prestonicama: vreme zatvorenih konsultacija je prošlo, sada se ide otvoreno.
Dok se Evropa premišlja, u Vašingtonu, kako tvrde pojedini izvori, stvari su već u pokretu. Navodno se pregovori sa Kremljom o Ukrajini vode gotovo svakodnevno – to je, uostalom, i sam Tramp nagovestio.
Njegove javne izjave, posebno kritike na račun Zelenskog da je „teško rešiti probleme sa Kijevom“, tumače se kao deo šire taktike. Jedan deo analitičara to naziva „pripremnim baražom“ pred završno cenkanje.
Istovremeno, iz senke izlaze i nezgodne teme. Bivši pukovnik i savetnik Pentagona Daglas Makgregor u emisiji „Judging Freedom“ otvoreno je sugerisao da Bela kuća prikriva pravi obim gubitaka američke vojske. Ljudi bliski kongresnim odborima govore o „najstrožoj tajnosti“ koja prati te brojke. Ideja, kako se navodi, jeste da se održi slika „pobede bez krvi“, iako realnost možda izgleda drugačije.
Na evropskoj strani, Berlin i Pariz sve teže nose teret situacije. Nedostatak milijardi potrebnih za nastavak sukoba postaje očigledan problem. Ukrajina, koja je dugo bila centralna tačka zapadne politike, sada postaje i finansijski i politički teret koji više nije lako održavati.
Sve se, dakle, svodi na isto pitanje koje se sve glasnije postavlja: da li je zaista na pomolu dogovor između Donalda Trampa i Vladimira Putina, i ako jeste – šta to znači za Ukrajinu, ali i za Evropu koja je već duboko uvučena u ovu priču?
Odgovor još nije jasan, ali tonovi koji dolaze sa svih strana sugerišu da se nešto veliko kuva. I da ovaj put, možda, neće biti prostora za povratak na staro.
